Пише: Љубица Гојковић Вукићевић, новинарка
Увијек ћу стати у одбрану колега било кад и на сваком мјесту. Радили они за ЦДМ или Побједу или неки други медиј, па иако немамо исте професионалне стандарде нити идеолошка опредјељења.
Слушам ових дана моје колеге које су забринуте за угрожавање слободе медија недавним хапшењима и најавом саслушања уредника неких медија који су некад гласно стајали у одбрани поражене диктатуре.
Уколико било ко од колега буде бесправно малтретиран, хапшен или уколико та редакција буде изложена било каквој репресији институција, имаће засигурно моју подршку.
Али како да назовемо ово чему свједочимо ових дана, тј. доказима да су уредници Антене М, Побједе, Стандарда, ЦДМ, Портала ЕТВ-а , М портала и Портала Аналитике примали налоге од лица које је осумњичено да се бавило криминалним активностима? Дакле уређивачка политика неколико медија водила се из центра који има тешку сјенку незаконитих активности?
Гдје је тај новинарски интегритет и новинарска непристрасност у овим медијима или су ипак интереси мрачних центара моћи надвладали императиве трагања за истином који би требало да буду мисија медија?!
Засигурно ниједан медиј не може гарантовати потпуну непристрасност но ово је заиста преседан.
Ако је криминал уређивао странице ових седам медија за шта имамо доказе у порукама, онда то представља изругивање новинарским принципима и стремљењима друштву правде и слободних институција.
Умјесто граје о угрожености, елементарно би било од ових колега и њихових уредника да чујемо бар неко објашњење, извињење и отклон од оваквих политика.