Да нема никакве сумње да ће до краја сукоба доћи ускоро, доказ је потврда сусрета Трампа и Путина на Аљасци, сљедећег петка. Управо је одабир мјеста састанка знак да ће мировно рјешење бити постигнуто.
Чак и површним познаваоцима геополитике је јасно да до састанка руског и америчког предсједника не би ни дошло, макар не у тренутној фази дешавања, да постизање мира није већ договорено током неформалних и јавности недоступних разговора. Тј, Путин ни у ком случају не би путовао у САД уколико не постоје унапријед договорени детаљи мировног споразума који су за Русију прихватљиви.
Одлазак Путина на Аљаску (некадашњу руску, а данашњу америчку територију) за Руску Федерацију је предзнак постепеног укидања америчких, а накнадно и осталих западних санкција, као дијела већ утврђеног „мировног пакета“. С друге стране, историјски сусрет ће за Трампа представљати изванредну прилику да се потврди као глобални „писмејкер“, што је очигледно његова примарна амбиција (с циљем добијања Нобелове награде за мир).
Да се нешто крупно дешава на глобалној позорници показују и јучерашњи телефонски разговори Путина са кинеским и индијским предсједником, те са предсједницима земаља бившег СССР-а. Путин их је обавијестио о састанку на Аљасци и о званичном успостављању мултиполарног свијета.
На Европској унији је историјска прилика да се прикључи овој „мировној локомотиви“ Америке и Русије и да не покушава да убјеђује украјинско руководство да постоје алтернативе достизању мира. Надајмо се да ће тако и бити.
Бошко Вукићевић