Пише: Желидраг Никчевић
Без увреде, наравно, али то неко мора да каже, јер су ствари отишле предалеко.
Дакле овако: у односу на ове усплахирене монтенегринске грађанисте, активисте и колумнисте, Дарио Вранеш је сушто оличење толеранције, културе и пристојности. А осим тога, колико год се они због тога кумровачко-бриселски копрцали – аутентичан (народњачки) тумач Његошеве мисли и његових најдалекосежнијих порука.
Наиме, он је пригодно и махинално цитирао два Његошева стиха ("Кажуј бабо јеси ли вјештица..."), и то је, ух, страшно-страшно. Да хитно реагује омбудсман! Да институције система и цивилизована јавност строго осуде ту мрачну мизогинију, тај проклети сексизам, укратко: сву ту његошевску парадигму, дискурс и чедо њихово – наратив!
Јер се Милка препознала и наљутила. А то што сензибилна Милка и њено монтенегринско друштванце са свих својих тезги, катедри, микрофона и портала свакодневно емитују гомиле најсировије мржње, најцрњих увреда и најбезочнијих клевета на рачун српског народа, Српске православне цркве и нарочито на рачун Срба у Црној Гори, чији је и Дарио представник – то може, то је нормално.
Па ето, не може. Па ето, није нормално. Дарио Вранеш присјетио се Његоша зато што је цетињски пустињак својим блиставим стиховима уредио наш национални ентеријер и успоставио нашу духовну и политичку граматику. Зато што нам је Његош оставио у наслеђе те генијалне народњачке формуле, да нам буду при руци кад је најпотребније и најтеже. Зато што у његовим стиховима и данас одзвањају снови, наде и трауме милиона Срба широм свијета.
Ето, драга и сензибилна Милка, зашто је важно читати и евоцирати Његоша. То значи: разумјети како су његови текстови настали и како су сачували свој јединствени интензитет, да би нас прецизније погодили. Другим ријечима: садржај његовог писма укључити у садашњост. Као што је то урадио Дарио Вранеш. Доктор, а не грађански активиста.
Др. Вранеш је заиста један од ријетких предсједника општина који баштини рад, ред, традицију и морал. Једноставно речено човек Господин како у животу и професији, тако и у раду и политици. Док умишљени као „богом дани монтенегрински надчовек“, који се запатио диљем ЦГ, пљује, вријеђа, понижава српски народ, пријети ханџарима и отварањем нових јама и шире усташку политику, др. Вранеш храбро и достојанствено стаје у одбрану позитивних вредности у ЦГ.
Дигла се „ала и врана“ на доктора што је цитирао Његоша и што је рекао истину. То што се неко препознао у Његошевим стиховима, то је његова(а) ствар,а не докторова. Мржњу коју сију према доктору су они који су очерупали и присвојили материјална државна добра, ловци у мутном, пропагатори усташтва, нацизма и србофобија. Један, и то онај, најприземнији талог у вишедеценијским превирањима и негативној селекцији испливао на површини система и постави себе на пиједестал власти и владања, само давајући себи да може да ради што му је воља.