Пише: Велиша Кадић
ПРОБУДИО се из дубоког притворског сна бивши први специјални тужилац Црне Горе Миливоје Катнић звани Ката и из учмалог притворског собичка у Спужу прилично мамуран дошао до „открића“ да су за рат „кавчана“ и „шкаљараца“ криви нико други него председник Србије Александар Вучић и бивши министар полиције Небојша Стефановић!
А не, рецимо, он, који се помиње у скај-препискама вођа који су до лаката окрвавили руке широм Црне Горе, региона, па и даље. Апостол истине би волео да види више са спушке равнице него онај са Авале, али му не може бити. У „бриљирању“ пред судским већем каже да има сазнања да је у безбедносним структурама Србије одлучено да буде убијен, да има човека који му је то потврдио али да неће да каже о коме се ради.
И тако из месеца у месец Ката уместо да време под сијалицом троши у покајању за све што је учинио напаћеном народу, он из спушке ћелије држи лекције покушавајући да пред судом и јавношћу глуми жртву.
То је исти онај „тајновидац“ из Бајрамовице који се пре неколико година „прославио“ измишљеним државним ударом покушавајући да преко Синђе убице и „онесвешћеног“ Паје уништи животе људима који су робијали годинама без иједног доказа, код којих ни ноктарица није пронађена. А све због очувања „оца нације“ на власти – Мила Ђукановића.
Ката је заправо на крилима Милових пандориних папира долетео на столицу главног специјалног тужиоца и у њој седео пуних седам година. Одужио му се тако што је све пријаве које су теретиле бившег шефа државе и њему блиске особе глатко одбацио као случајеве за које не постоје ни удаљене сумње у њихову одговорност. Али са падом ДПС пао је и Ката. Из његових дрхтавих руку су коначно узети кључеви зачараног замка недодирљивих због којих Црна Гора годинама није направила корак напред у најзначајнијим поглављима на путу ка ЕУ. Ката је често веронауку и религију користио у контексту полицијско-тужилачког посла говорећи да ће се чувати – ако га Бог чува. Ако је Бог са њим, чега се онда Миливоје плаши? Или, а