Istorija istorijskih izbora!

Piše: Muharem Bazdulj

Kad gospodin Slučaj odredi da ti redovni termin za kolumnu pada dan uoči američkih predsedničkih izbora koje već nedeljama i mesecima nazivaju istorijskim, presudnim, krucijalnim i globalno strateški važnim, verovatno je pomalo cinično pokušavati pisati o bilo kojoj drugoj temi. A opet, šta novo i neočekivano kazati o samim navedenim izborima? Svi znaju da će biti tesno.

Možeš se igrati kockara i napisati da „garantovano pobeđuje ovaj ili ona“ ali i to je, jasno je, puko nagađanje. Možda je i najsubverzivnija moguća stvar pokušati kontekstualizovati ove izbore dijahronijski, odnosno osporavajući njihovu jedinstvenu istorijsku važnost.

Hoću reći, nije da ovi izbori nisu istorijski, ali takvi su bili svi američki predsednički izbori. Zašto bi „obračun“ Haris – Tramp bio važniji od onodobnog obračuna Klinton – Buš stariji ili pak obračuna Gor – Buš mlađi ili, u krajnjoj liniji onog: Hilari Klinton – Tramp?

Deo medija toliko trubi o tome da je vreme za prvu predsednicu da kao da se zaboravilo da je Tramp pre osam godina pobedio upravo ženskog kandidata, dapače – kandidatkinju.

Neriješen rezultat

Desetinama ili stotinama hiljada puta, zapisano je i izgovoreno ovih dana kako se u SAD predsednik ne bira prostom većinom glasova na nivou unije. Većina glasova u određenoj saveznoj državi donosi kandidatu sve elektorske glasove te države. Treba znati da u osam saveznih država (Kalifornija, Teksas, Njujork, Florida, Ohajo, Pensilvanija, Ilinois i Mičigen) živi otprilike jednak broj stanovnika kao u preostale četrdeset dve plus glavni grad Vašington.

Otud i postoje drastične razlike u broju elektorskih glasova koje daje pojedina država, pa Kalifornija „nudi“ 54, a Vermont 3. U zbiru, elektorskih glasova je ukupno 538, Za pobedu valja osvojiti najmanje 270. Teoretski je moguće da bude 269:269. Ako bude, odlučuje Kongres. Kad smo kod „istorijskosti“ odnosno teze o „istorijskoj jedinstvenosti“, ovakav slučaj bio bi upravo to, a, kažem, nije nezamisliv. U američkim medijima se poslednjih nedelja sve češće piše o toj opciji, „vrlo malo verovatnoj“, kako obično kažu uz dodatak da se ipak „ne može isključiti“.

Još jedan detalj u toj potencijalnoj situaciji je bez presedana. Dakle, kako već i rekosmo, predsednika bi u tom slučaju birao Kongres, ali ne skupa sa potpredsednikom; potpredsednika bi, naime, birao Senat. Postojala bi, dakle, i bizarna mogućnost kohabitacije: republikanski predsednik sa demokratskim potpredsednikom ili obratno.

Takođe, neki već spekulišu i sa mogućnošću „odmetnutih elektora“. Ovi bi, naime, trebalo glasati onako kako su odlučili birači iz njihove savezne države, ali ne postoji ništa nezakonito u tome ako bi kod nekih od njih proradio „prigovor savesti“ pa da ga glasaju po svojim vlastitim preferencijama. Ipak, u ovako oštro podeljenom društvu kakva je današnja Amerika, svi takvi „eksperimenti“ bili bi verovatno prilično opasni.

Dnevnik uvreda

Postoji takođe taj stereotip o prljavoj kampanji, s jedne strane Trampovoj, a s druge strane protiv Trampa. I prljave kampanje, međutim, teško da su neki novum.

Davno je publicista Pol Bojler prikupio neke od uvreda koje su kandidati u 19. i početkom 20. veka izgovarali o svojim protivnicima, od slučaja kad je jedan kandidat drugog nazivao starom bubuljičavom pijandurom, zatim razvratnikom i sifilističarem te anarhistom i gorilom do situacije kad je, recimo, Tomas Džeferson tvrdio kako njegov protivnik Džon Adams ima nameru da svog sina oženi ćerkom engleskog kralja i tako uspostavi američku kraljevsku dinastiju, a Ameriku pretvoriti u monarhiju.

Adamsov štab nije ostao dužan. Džefersona su prozvali čovekom zle volje bez imalo života u sebi, koji je sin indijanske skvo i bijednog meleza iz Virdžinije te koji je odgojen na kukuruznoj kaši i paprikašu. Naposletku je ipak pobedio Džeferson.

Pre ravno 200 godina, 1824, kandidati su bili Endru Džekson i Džon Kvinsi Adams. Republikanskog kandidata Adamsa prozvali su kockarom jer je voleo da igra bilijar, zatim su ga optužili da je sa svojom ženom održavao i predbračne veze, što je tad smatrano skandaloznim. Iz izbornog štaba Kvinsija Adamsa došlo je otkriće da prvi brak Džeksonove žene nije bio legalno razveden te su njih dvoje morali ponovo pred oltar. Predsednik je postao Džekson.

Klivlendov presedan

Kad neki predsednik odsluži puna dva mandata, oni su po pravilu jedan za drugim. Tramp je bio predsednik četiri godine, četiri godine nije bio, a sada „gađa“ još četiri godine u Beloj kući. To se nije često dešavalo, ali nije ni nečuveno.

Grover Klivlend (rođen 1837.) najpre je pobedio na izborima 1884. Bio je kandidat Demokratske partije, dok je republikanski kandidat bio Džems Blejn iz države Mejn. Izbori su bili prilično tesni, ali je Klivlend naposletku trijumfovao. Četiri godine kasnije, 1888, Klivlenda je poprilično glatko pobedio republikanski kandidat Herison. Kad je reč o apsolutnom broju glasova građana, pobedio je zapravo Klivlend, ali je na terenu elektorskih glasova Herison ubedljivo odneo pobedu. Izgledalo je da se politička karijera Klivlenda završila, međutim on nije tako mislio. Čekao je novu šansu. Četiri godina kasnije, Klivlend se ponovo kandiduje i – pobeđuje. Takmac mu je bio Herison, kao i četiri godine ranije.

Da je Bajden ostao kandidat, ovde bi sličnost, dakle, bila veća.

Ovako, međutim, bilo kako bilo, ko god da pobedi, biće to prva pobeda u ovoj konstelaciji

0 komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare