На данашњи дан народ Црне Горе се прије 83 године подигао да оружјем спријечи намјеру италијанских фашистичких окупатора да створи црногороску варијанту НДХ, дан раније објелодањену на Петровданском сабору.
Игор Дамјановић
Оба наша наша антифашистичка покрета била су тада једно. Нажалост послије само неколико мјесеци закрвиће се толико да ће и једни и други бити отворенији за преговоре са Њемцима, Талијанима и усташама, него што ће покушати да се помире и идеолошке разлике ставе по страни.
Независна држава Црна Гора по много чему блиска пропалом фашистичком покушају стварања црногорске НДХ, постоји нажалост ево 18 година. Половину њене химне писао је неостварени црногорски поглавник Секула Дрљевић, а државна застава је идентична оној коју Дрљевићевим малобројним следбеницима подарио окупаторски гувернер гроф Серафино Мазолини. И да се разумијемо данашња државна застава није славни Алај барјак – војна застава из ослободилачких ратова – на коjој се како је рекао краљ Никола налазио „бијели орао Немањића“.
Постојање овакве државе данас нажалост је ретроактивни пораз 13. јула 1941. и свих хероја који су против сличног овоме данас устали тада и положили своје животе.
