Пише, Бошко Вукићевић
Ако бисмо побједу странака августовске већине у Никшићу сагледавали у идентитетском смислу (који је само један од аспеката те блиставе побједе), могли бисмо извући неке интересантне закључке.
Рецимо, листа ЗБНК Марка Ковачевића (која је у суштини идентитетски српска листа) појединачно је остварила виши проценат гласова од процента Срба у Никшићу на посљедњем попису становништва. Што је интересантно. Ако узмемо у обзир да су никшићке Демократе највећим дијелом такође српске националности, а да доста Срба има и у ПЕС-у као и у неким листама које нијесу прешле цензус – можемо констатовати да је српски идентитет Никшића неупитан.
Такав српски идентитет Никшића највећим дијелом се поклапа са оним дијелом грађана који су се на посљедњем попису изјаснили да им је српски језик матерњи (што је половина становништва града), али вјероватно и превазилази такав проценат, јер у Никшићу велики дио грађана црногорске националности не негира одређен вид српског осјећања или поријекла. Екстремни-србомрсци, иако бучни и театрални, ипак представљају мањину у оквиру црногорског националног корпуса. Али, екстремисти су у мањини и у оквиру оног српског. Екстремизам подгријавају неодговорни политичари.
Стога се новом побједом Марка Ковачевића, који ће као одговоран политичар пружити отворену руку свим поштеним људима – без обзира на њихову вјеру, идеологију и националност – стичу услови за истинско помирење и просперитет. Само праведним рјешавањем идентитетских проблематика стварају се услови за настанак и грађење истински грађанског друштва, у оквиру којег су сви своји на своме. Правна и грађанска држава није могућа без достизања правде. Побједа августовске већине у Никшићу представља прекретницу у процесу рјешавања таквих проблематика, тј. у изградњи правне и просперитетне државе.
