Otišao je jedan od najvećih buntovnika i heroja moga doba i svih onih koji su odrastali uz rokenrol sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina XX veka…
Bora je za mene i moje društvo bio više od toga…imali smo nešto “lično” s njim.
Rano smo uzeli gitare u ruke i danonoćno uvežbavali akorde i učili napamet Đubre, Dva dinara druže, Egoista, Dobro jutro…i desetine drugih Borinih pesama koje su na prvom mestu bile ona buntovnička poezija kojoj je dodat zvuk rokenrola.
Onda smo shvatili jedno…kako da sviraš i pevaš Borine pesme bez cigarete…barem one jedne, pre spavanja…tako smo svi do jednoga u četrnaestoj propušili…godinu kasnije nego On, ipak je on sa trinaest popušio prvu pljugu.
Ne mogu opisati, a svi oni koje ja zovem „moji“ će znati koliko smo samo vremena u školi i van nje posvetili svirajući sve one anđele i lutke, praveći žurke (svirke) kod Kikija i Žoleta…
Bila je neka rana jesen, Beograd, završen Derbi (namerno veliko D)…sedimo ja i ovi „moji“ ispred kafane Romanija (zvali smo je romantika)…čekamo voz za Prištinu…sprema se svitanje. Dok mi prekoputa gledamo veliku reklamu „Jugodrvo“ i do iznemoglosti vežbamo „Jugodrvo – Ugodrvo – Godrvo…“ itd…nailazi kamion sa dvojicom čistača u žutom i peru Beogradske ulice, a mi, umorni i malo promrzli svi u glas pevamo „Svanulo je iznad crkve Svetog Marka….Dobro jutro…“. Te scene ostaju duboko u nama samo zbog Njega.
Dobri „moj“ Boro…kako tebi sada reći hvala za sve…hvala za moje detinjstvo ispunjeno tvojim pesmama, hvala ti i za tu prvu cigaretu jer sam tada mislio da sam veliki i ozbiljan čovek koje zna sve Borine pesme…bilo je tu i pijanki koje su tada bile dozvoljene…a posle se treznilo sa „skuvaj šećer bez kafe“ (ovo će razumeti oni „moji“).
Žao mi je što moja deca danas nemaju te i takve junake kao što je bio Bora, iako se i one vesele uz po neku njegovu pesmu…kako njima objasniti ko je i koliki bre bio Bora… možda će shvatiti ako im to kažem njihovim jezikom…Bora nikad nije bio cava…Bora je uvek bio GAS! Zapamtite to!
Putuj Boro…ti pravedni osvetniče…konačno sasvim sam…
