Завршиш школе, будеш љекар, доктор наука, и ишчекујеш нечију смрт са радошћу? То је потврда да си био и остао глуп и да књига од магарета никад није направила више него дипломираног магарца.
То је потврда и да си лош човјек, а такав никада не може бити добар љекар, инжењер или домаћин.
Има, међутим, у томе „Божијег прста“!
Бог допушта да се мали и слаби огледну у кончини великог, да се сравне са својим ништавилом.
Колико треба да будеш лош и несрећан да потражиш спас у туђој смрти – колико јадан да „пожурујеш“ крај овоземаљског живота ономе који је већ свет?
Упокојење Владике Амфилохија није било његов крај него почетак. Нема у међувремену никакве празнине него царује пуноћа вјечности.
Има и наше браће која често завапе да им недостаје Владика, али то су ситни гријеси и овоземањске мјере. Како, заправо, може недостајати светитељ или просветитељ?
Ипак, довршимо причу о онима чије су мјере радости саткане од несреће, туге и жалости других. То је најгора од многих врста. Такве људе не можеш да мрзиш нити их можеш прогонити чак иако прижељкују општи помор и несрећу. Несрећницима од властите несреће нема веће казне.
…………
Жао ми вас је јер сте измучени собом, а ниједна мука од те није страшнија.
Жао ми Вас је дипломирани магарци! Жалије ми је, ипак, што сам злоупотријебио магарце да бих објашњавао вас.
Свака част за текст. Шта рећи,осим браво и браво,тј. текст је за медаљу. Бриљантан приказ данашњих „дипломаца“ разних профила. Несрећници несрећни сами од себе, са дипломом у џепу, са инстант знањем, а са нултим моралом. Таквих је тушта и тма „изасрао“ тридесетипетогодишњи депесовски образовни систем. Магарци давали дипломе магарцима. Данашњица је препуна тих експерата, аналитичара, менаџера, савјетника, љекара, професора,инжењера…који осим жеље за личним богаћењем и пуни патолошке мржње према свему што није њихово, ама немају ништа друго осим тих диплома. То су „суве“ душе које су одавно мртве и које као зомби луњају овим просторима да праве хаос, јад и чемер.