Између ДПС -а и шефова једног мафијашког клана постојала је органска, нераскидива веза. Високи руководиоци ДПС -а су се редовно састајали са члановима мафијашког клана и заједнички разрађивали политичке и изборне стратегије. То је био партнерски однос.
Све то произилази из тзв. Скај – преписки које су доступне јавности и које је црногорски правосудни систем означио као валидни доказни материјал у процесима.
Питам се: ако је до сада било неких апсурдних разлога да се то не учини (иако је објективно постојало милион повода и доказа за то) – зашто у данашњим временима надлежне институције не покрећу иницијативу о забрани ДПС -а, као криминалне организације?
Мислим да је одустајање од таквих иницијатива, које би ишле упоредо са процесом опште лустрације, једна од највећих слабости разних власти које су формиране након пада вишедеценијске диктатуре. Да ли су нове власти дату слабост манифестовале под неподношљивим иностраним притиском, или се више радило о њиховој неспособности и лошем управљању – мање је битно у овом тренутку.
Умјесто угашеног или крајње политички маргинализованог ДПС -а, данас присуствујемо подсмијавању слободним грађанима од стране осокољеног функционера ДПС-а, који изјављује како би поражени диктатор „Ђукановић могао бити нови замјеник генералног секретара НАТО -а“. Не улазећи у остварљивост ове бизарне најаве – само њено истицање, из уста функционера криминогене партије, подсјећа нас на гомилу посла који након пада диктатуре није обављен, а морао би се обавити.
