Није једноставно утврдити тачан моменат у којем је Друга фамилија врбовала Јакова Милатовића за потребе сопствених политичких и пословних пројеката, али ће то врбовање имати погубне посљедице за каријеру млађаног црногорског предсједника. Можда ће Милатовић и привести крају свој предсједнички мандат, али ће његово укључивање у интересну сферу профитерске Друге фамилије довести до наглог и драматичног губитка његове политичке тежине. Чега он, опијен хвалоспјевима и слатким завођењем од стране перјаница „Вијести“, као и сопственим егом, данас вјероватно није свјестан.
Милатовић је превише млад и политички неискусан да би знао да је сваки политички пројекат Друге фамилије неславно завршен, док су њихови фаворити по правилу „изгорели“. Осим тога, актуелни пројекат концерна „Вијести“ подразумијева њихово зближавање са некадашњом Првом фамилијом, ДПС -ом и сателитима, у уобичајеном антисрпском сценарију. Узевши у обзир његов посве другачији политички бекграунд и гласачку базу побједе на предсједничким изборима, мала је вјероватноћа да актуелни предсједник може имати успјеха као један од предводника антисрпске политике. Све су прилике да је он већ политички „изгорио“, што ће се ускоро и показати.
Да већ постоји удружено политичко дјеловање ДПС -а и Друге фамилије, у традиционалном антисрпском руху, могло би се закључити и на основу истовјетног дискурса и слогана које користе ових дана. Тако они синхронизовано, као по некој команди и ранијем договору, актуелну власт називају „националистичко-популистичким блоком“. То ради Милатовић, ДПС и његови сателити, Ура, као и неки нови антисрпски субјекти. Као да таквим слоганима најављују постизборну сарадњу.
Називање Пес-а популистичких покретом и те како има основа. Уосталом, као економиста и неко ко зна да повећање плата ипак мора имати основа у здравом стању реалне економије, о тим стварима сам и раније писао, а и још ћу (а на извршној власти и премијеру је да докаже да су његова обећања остварива, чему се сви надамо). Међутим, да Милатовић популистичким (али и неостваривим) назива економски програм чији је један од аутора, по сопственом признању – у најмању је руку необично. Јер се сада појављује у улози покајника који у основи негира своју негдашњу причу.
Ипак, још је необичније да предсједник националистичким блоком назива само српски политички фактор, који се први пут у историји нашао у ситуацији да буде чинилац извршне власти. Подсјећам, и у овом контексту некадашњи поглед Милатовића био је у потпуности другачији. Он је раније имао конструктиван и исправан став, којим је бранио изборну вољу грађана и инсистирао да коалиција ЗБЦГ мора бити дио парламентарне већине и извршне власти. Као што видимо, сада се опчињен љубавним зовом Друге фамилије – и таквог става одрекао. А свој, другофамилијашки блок назива „пристојним“ (док у другом блоку обитавају крезуби Срби – шта ли? – који ипак више не живе „у собама без климе и купатила“, што би рекле „Вијести“). У грдно се коло уплео Милатовић.
Поновићу своје мишљење: сви они који сматрају да само српски политички фактор, и ниједан други, не смије никада и ни под којим условима бити дио власти у нашој земљи (јер би то, по мишљењу тих екстремних србофоба – од којих су неки заогрнути граЏанистичким рухом – водило нестанку наше државе) – заправо сами угрожавају опстанак, истински грађански карактер и благостање Црне Горе. Из сљедећег разлога: само уз одговарајуће рјешавање идентитетских проблематика наша земља може стати на ноге и кренути напријед. Док српски језик не буде опет званични, и док се не изврше одређене измјене и допуне у области државних симбола – не може доћи ни до истинског помирења. А уз општенародно помирење и једнаки однос према свим становницима, наша држава ће учврстити грађански карактер и створити услове за прогрес.
