„Вијести“ су консултовале постдокторанда у Центру за људска права на Хертие Универзитету у Берлину, Мирка Ђурковића – како би покушале да валоризују сопствену недемократску тезу (као и ДПС -а) о немогућности да већински српски језик буде службени у Црној Гори.
Тако, Ђуковић истиче да се Устав искључиво може мијењати уз подршку двије трећине посланика, уз отварање дијалога у Скупштини, амандмане, договор, јер – „пркос нас неће далеко довести“.
„Вијести“ потом перфидно подсјећају да је, према члану 157 Устава, за промјену чланова о „симболима, држављанству, језику и писму“, неопходно да за то и на референдуму гласа најмање три петине свих бирача, што према рачуници другофамилијашког медија износи 325.000 бирача. Дакле, немогућа мисија – славодобитно закључују „Вијести“.
Вишедеценијски диктаторски режим је у претходни Устав унио неке одредбе којима се крше основна људска права грађанима Црне Горе, такве одредбе је „забарикидирао“ неким антидемократским условима за њихову промјену – и такво стање „сада треба поштовати“. Чича мича – и готова прича. Дакако, ако бисмо живјели у некој изврнутој стварности у којој би нова власт, коју су изгласали слободни грађани који су срушили диктатуру, ћутке прихватала све антидемократске тековине бивше клептократије Мила Ђукановића. Тако бити неће – српски ће опет бити службени, на један или други начин.
Елем, управо правни експерт којег су консултовале „Вијести“, иако му то вјероватно није била намјера – износи КЉУЧНИ АРГУМЕНТ о легалитету и легитимитету сазивања Уставотворне скупштине у Црној Гори, која има посебно овлашћење да доноси или мијења Устав државе (у случају изостанка договора у оквиру већине о повратку српског као службеног, али и других фундаменталних питања).
Правни стручњак из Берлина је у потпуности дао за право актуелном предсједнику Парламента у његовом залагању за сазивање Уставотворне скупштине у случају изостанка договора.
Дакле, Ђуковић наводи да се „Уставотворна скупштина сазива у тренуцима политичких прекретница“, између осталог и након „смјене политичког режима“! Наиме, шта је представљао пад диктаторског режима у августу 2020. године, накнадно потврђен и падом диктатора Мила Ђукановића на предсједничким изборима прошле године – ако не ПОЛИТИЧКУ ПРЕКРЕТНИЦУ, која даје легитимитет сазивању нове Уставотворне скупштине? Ако постоји уџбенички примјер политичке прекретнице на европском континенту то је управо овај, јер се црногорско друштво тада није само ослободило тродеценијског аутократског режима ДПС -а и Мила Ђукановића – већ је први пут у својој историји упознало мирну смјену власти на изборима! То је дефиниција политичке прекретнице!
У наставку, Ђуковић наводи и дивне примјере Уставотворних скупштина у Француској које су сазиване „обично након промјене режима“, у Јужноафричкој републици „након пада апартхејда“ и у Чилеу „како би био замијењен Устав из времена диктатуре“. Ови су примјери од изузетне важности и за домаћи случај.
Хвала правном експерту Ђуковићу – који не без разлога ради у Центру за људска права – на овако значајној потпори у настојању да већински српски језик буде опет проглашен за званични у нашој држави.
У суштини, ради се од сљедећем: нико не може, нити има права, да ускраћује људска и грађанска права било коме, користећи се у те сврхе неким дискриминаторским одредбама које је смишљено изгласала бивша недемократска и мафиократска власт.
Оборили смо диктатуру, прије свега, како би се зауставила дискриминација и гажење људских и грађанских права. Они политички фактори, који више нијесу на власти и сада су мањина – морају научити да ускраћивање људских права било коме не смије бити дио њиховог политичког програма.
