Ево још једног доказа о удруженом, планском и синхронизованом дјеловању Прве и Друге фамилије, с циљем одузимања људских права одређеној групи грађана Црне Горе и онемогућавања општенародног помирења у нашој земљи.
Наиме, „Вијести“ и „Побједа“ одлучују да у претходна два дана – неко би рекао ничим изазване, али заправо вођене невидљивом руком антисрпства – интервјуишу одређене европске званичнике, постављајући им практично идентична питања. Медијски релеји, однедавно опет братских фамилија, намећу тему и фактички изнуђују за њих повољне одговоре – о наводној општој опасности од актуелних идентитетских политика нове власти.
Наглашавам: није примијећено да европске институције у својим извјештајима посебно апострофирају теме које „Вијести“ и „Побједа“ означавају као примарне кочнице за европски напредак државе.
Но, треба јасно и отворено казати: истина је да тематике о српском језику као службеном, о двојном држављанству и тробојци као народној застави спадају у корпус идентитетских питања – али њихово праведно рјешавање неће изазвати додатне подјеле у друштву. Напротив, праведно рјешавање датих проблематика предуслов је за ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ ПОДЈЕЛА У ЦРНОЈ ГОРИ! И, као што често истичем – предуслов је за општенародно помирење.
На том аргументу наши званичници треба да инсистирају и у разговорима с оним европским званичницима који су можда збуњени лажним информацијама које им пристижу од стране Прве и Друге фамилије. Дакле, праведно и компромисно рјешење датих проблематика (које ће, рецимо, оставити и црногорски језик као службени, уз већински српски) – начин је да се превазиђу подјеле и да се смањи удио идентитетских политика у будућности.
Надаље, у разговору с европским званичницима се мора инсистирати и на ономе што је данас поменуо и Мандић: ради се, у суштини, о поштовању елементарних људских права. Говорио сам: ко се противи српском језику као службеном заправо је противник остваривању људских права. Само појединци заслијепљени шовинизмом и србофобијом не увиђају ову елементарну чињеницу.
У борби за српски језик данас активно учествују не само сви српски политички фактори, већ и многе друге организације, што је за похвалити. Добро је што је предсједник Скупштине потврдио да ће српски језик морати да буде службени за вријеме мандата актуелне власти, на један или други начин, а ако не буде другог избора – и путем Уставотворне скупштине. Рјешавање ових питања мора бити примарни задатак нове власти, јер без општенародног помирења мале су шансе и за остварење економског напретка и свеукупног бољитка у држави.
