Заједничко вршење власти на државном нивоу није, само по себи, довољно за остваривање синергетског ефекта у овом случају, тј. стања у којем би цјелина била већа од простог збира њених дјелова. Напротив, синергетски ефекат би изостао због значајних програмских и идеолошких разлика међу неким чиниоцима парламентарне већине.
Наиме, такве разлике могу бити превазиђене помоћу тражења компромиса и зарад виших циљева приликом вршења извршне власти (као што се рецимо десило у случају изгласавања Резолуције о Јасеновцу). Међутим, оне су такве природе да представљају непремостиву препреку за достизање синергетског ефекта на општинским изборима у Подгорице.
Стога би било сврсисходније да се на једној листи нађу субјекти који се залажу за обнову историјског идентитета Црне Горе – „Повратак Црне Горе себи!“ (а тај процес је у току), и ту би биле заступљене не само странке из власти и чланице некадашње ЗБЦГ, већ и мање и новоформиране партије и покрети истог опредјељења. Таква листа би се залагала за измјене и допуне симбола, враћање службеног статуса српском језику, двојно држављанство, обнову капеле на Ловћену и за све остале ствари које иду у смјеру општенародног помирења.
Савезничка, партнерска листа из редова парламентарне већине, могла би бити састављена од ПЕС-а, Демократа и партија националних мањина, рецимо. Двије листе би, као гарант савезништва, могле склопити предизборни споразум о будућем вршењу општинске власти.
Сигуран сам да би такав модел двије савезничке листе из редова парламентарне већине, на изборима у Подгорици убједљиво поразио други блок који је у суштини антисрпски (али одјевен тзв. грађанским рухом), предвођен ДПС -ом и његовим сателитима, СДП -ом и СД -ом, Марковићевом и Милатовићевом партијом, као и покретом Ура.
