Тек недавно било би невјероватно, нечувено, скандалозно – да се политички чиниоци попут Ура-е или предсједника Милатовића уопште одазову на позив ДПС -а на разговоре о политичкој сарадњи.
Абазовић је активно учествовао у рушењу режима у августу 2020. године, док је Милатовић накнадно – уз првенствену улогу гласова литијског покрета – и коначно поразио Мила Ђукановића на предсједничким изборима. Макар се тада тако чинило. Преговори са ДПС -ом заправо су њихово гажење идеала 30. августа и пружање легитимитета криминогеној политичкој експозитури злочиначке диктатуре (која није направила суштинске кораке у правцу дистанцирања од заоставштине тиранина Ђукановића). И такво гажење идеала 30. августа залази на терен надреалног у црногорској политици.
Међутим, ако је неко пратио моје коментаре и анализе уочи подгоричких избора, сјетиће се да сам овакву ситуацију управо и предвидио, у случају да политички субјект Милатовића и Абазовића буде тзв. тас на ваги. Из једноставног разлога: покровитељ њихове коалиције је Друга фамилија, која је направила предизборни дил са Првом фамилијом и ДПС -ом, чији је циљ успостављање заједничке власти на локалном нивоу и, накнадно, уклањање било којег могућег српског политичког фактора из државне власти. Друга фамилија са усхићењем гледа на могућност гажења идеала 30. августа, иако се добрано послужила литијским покретом и његовом побједом за остварење неких сопствених планова у претходне четири године (користећи наивност и сљепило политичких представника побједника).
Побогу, зар се не примјећује изузетан напор „Вијести“ у послу шминкања ДПС – франкенштајна, њихови новински чланци и тв-емисије у којима се питају: „како је уопште могуће да ДПС више није прихватљив неким политичким чиниоцима?“
Наводне несугласице око евентуалности мањинске подршке ДПС -а су само удица за јавност: ДПС је и прије преговора прихватио могућност којом му се нуди било која форма повратка на власт и преузимање великог дијела колача мјеста „по дубини „.
Међутим, владајућа већина за негативне ефекте дате стратегије ДПС и Друге фамилије посједује одговарајући пеницилин. Постојање тог „пеницилина“ се очитава и у наслову „Вијести“ који сам презентовао, тј. у мањој склоности постизању договора са ДПС -ом Милатовићевих посланика у односу на Абазовићеве.
У чему се састоји „пеницилин“? Укратко, у постепеном достизању свјесности код Милатовића да његова политичка каријера нема перспективу у случају савезништва са ДПС -ом. А и још више од тога: у његовој извјесној смјени с мјеста предсједника државе у случају датог савеза са криминогеном партијом оборене диктатуре.
С тим у вези челници владајуће већине морају јасно ставити до знања Јакову Милатовићу – да не постоји ни теоретска могућност да он остане предсједник Црне Горе у случају повратка ДПС -а на власт у Подгорици!
У датој ситуацији такав „импичмент“ мора бити остварен, на један или други начин. У сазнању сам да је такво упозорење одређеним каналима Милатовићу већ послато, и оно ће дати ефекта. Јер, предсједничка фотеља му је ипак милија од љубавног зова Друге фамилије. Зов фотеље је најдражи.
У преговорима представника владајуће већине са посланицима Милатовића – зарад формирања власти у Подгорици – не треба искључивати било какве врсте компромиса, али и не прихватати уцјене које немају покрића у изборним резултатима. Генерално, власт треба формирати на принципима који проистичу из таквих изборних резултата.
