Врховни суд Црне Горе је највиша судска државна инстанца, тј. на врху је пирамиде судске власти.
Податак да је бивша предсједница Врховног суда, Весна Меденица, која је била на положају у вријеме аутократије Мила Ђукановића, ухапшена и осуђена на казну затвора због злоупотребе службеног положаја – на најјаснији могући начин појашњава суштину оборене диктатуре. Диктатуре која је деценијама прогонила слободне грађане на политичкој и националној и вјерској основи, и која је контролисано правосуђе користила као ударну песницу за такво своје чињење.
Истовремено, хапшење и осуда на казну затвора (због неправди које је чинила), особе која би по уставним надлежностима морала бити први симбол правде и правичног одлучивања у држави – наноси љагу и срамоту цјелокупном црногорском правосудном систему. Очекивања слободних људи који су оборили злочиначку диктатуру, као и свих поштених и професионалних појединаца који су запослени у црногорском правосуђу, била су да таква љага и срамота у најкраћем могућем року буду уклоњене.
У циљу уклањања такве љаге, морало је доћи до јасног дисконтинуитета, формалног и суштинског раскида са пређашњим чињењем у Врховном суду Црне Горе.
Да ли до таквог дисконтинуита долази јучерашњим избором гђе Павличић – и то једногласним! – за нову предсједницу Врховног суда Црне Горе? Долази – уколико бисмо живјели у неком паралелном Универзуму, у којем важи правило да је неправда – правда.
Да видимо које су неке од референци нове предсједнице Врховног суда:
- Именована од стране Зорана Пажина, високог функционера мафиократског ДПС -а, на мјесто заступнице Црне Горе пред Европским судом за људска права у Стразбуру;
- Бранила ДПС -ов Закон о слободи вјероисповијести, путем којег је злочиначка диктатура покушала да уништи СПЦ и православље у Црној Гори;
- Сакрила офшор компанију и посао са Бемаксом (према истрази МАНС-а).
Е сад, очигледно је да је гђа Павличић типски примјер државног службеника чије су чињење слободни грађани делегитимисали 30. августа 2020. године, у епохалној побједи над ДПС – клептократијом. И сада нам се такав кадар враћа у улози симбола правде у, наводно, пост-диктаторској Црној Гори!
Знам да извршна власт нема могућност да учествује у избору ових судских функција. Такође, знам да у црногорском правосудном систему има много часних појединаца који на праведан и професионалан начин обављају свој посао. Међутим, једноставно – не може бити оправдања нити алибија за овакве одлуке и појаве! Начин се морао пронаћи – да нам се не дешава ово што нам се дешава.
Јесмо ли за ово гласали? Јесмо ли се за ово борили? Какво ли је само ово изругивање слободним људима који су срушили диктатуру! Какво ли је ово понижавање литијског покрета и тековина 30. августа! Мислим да је посљедњи тренутак да неке ствари буду радикално промијењене, тј. да слободни људи осјете да њихова воља и глас нешто вриједе у Црној Гори. У супротном – џаба смо кречили. Нека шокирајући ефекат избора гђе Павличић буде и отрежњујући, и послужи датој сврси радикалних промјена.
