Несрећна је ова Нова година! Након новог крвавог пира на Цетињу и након Нове године умрљане дјечјом крвљу, многи ће опет рећи како само треба ћутати и тишином испоштовати бол породица жртава.
А ја кажем: треба говорити, урлати, вриштати – тражити одговорност! Јер, овакве трагедије, овакве страве и ужаси су постали неподношљиви и непојмљиви за једно мало друштво као што је наше. Мора се захтијевати институционална одговорност за ново масакрирање дјеце и невиних и морају се предузети драстичне мјере.
Прије свега, не смијемо више затварати очи пред чињеницом да Цетиње има проблем. Нека се социолози, психолози и психијатри позабаве узроцима и нека појасне зашто се овакве монструозности дешавају највише у том малом граду и црногорској пријестоници – али на надлежним институцијама је задатак да хитно предузму ригорозне кораке.
На Цетињу мора бити уведено ванредно стање! На Цетињу мора бити уведен полицијски час! На Цетињу се мора увести забрана цивилним лицима да посједују било коју врсту ватреног или неког другог оружја!
Што се тиче одговорности – оваква поновљена трагедија и страдање дјеце од стране монструма не смију проћи без оставки на највишем институционалном нивоу! Да ли се одговорност треба тражити у Министарству унутрашњих послова, у Министарству здравља или пак неком трећем – на извршној власти је да утврди. Свакако, оваква поновљена трагедија не може проћи без преузимања одговорности од стране највиших државних карика.
Нека наш драги Господ прими у царство небеско невине жртве трагедије на Цетињу.
Какве одговорности? Мени је мука од тих празних блебетња о колективној одговорности. Вера. Савез Бога и човека је једини „систем“ који може да помогне. Нема полиције, ни државе ни закона који нас може заштити од нас самих. Литургијско сабирање је једини лек, спор, да, али једини сигуран. Ко то неће, неће, не може на силу. Али то је једини лек. Литургија, пост, причест, па опет литургија, пост, причест и тако одгојити бар једну генерацију. Резултата добрих ће бити. А хоћемо ли литургијско сабирање? Па не баш, ни 2% популације не иде на литургије, чак је и ово превише оптимистична процена. Када би достигли само 5% становништва да живи литургијски, њихова снага, сила, енергија, благодат коју добијају врло би била приметна и изливала би се и на све око себе. Ал неће Срби на литургију. Па добро. Чини те по својој вољи. а после се жалите на Његову Вољу.
U ovom slucaju glavni i odgovorni je sudija koji mu nije odredio pritvor kada je bio uhapsen. Kada budu odgovarali sudije i cijelo sudstvo, onda ce nam se desavati manje ovakve tragedije