Да лансирање и експлозија руског супер-пројектила Орешник наставља да одјекује широм Европе, данима након његовог лансирања – свједоче и резултати првог круга предсједничких избора у Румунији.
Наиме, тамо је независни десничарски кандидат Калин Георгеску, који се жестоко противи екстремној антируској политици румунских власти и бесомучном наоружавању кијевског режима – убједљиво побиједио у првом кругу. Кандидат власти није ни прошао у други круг. Оно што је у побједи Георгескуа фасцинантно је податак да су му све досадашње анкете додјељивале максимално 5% гласова, док је он на изборима освојио чак 5 пута више!
Таква драстична разлика између анкета и стварних резултата је нешто незапамћено у модерној историји избора на европском континенту. Такву незабиљежену појаву назвао бих – Орешник-ефектом. Јер, нагласићу – непосредно прије румунских избора десио се Орешник.
Страх код људи не каља увијек образ, већ често има и отрежњујући ефекат. И зна да пробуди рационалност и разборитост. У том смислу, страх може имати позитивна и благотворна дејства, као што се надамо да ће бити у случају Орешника.
Рекло би се да су у претходне неколике године, или деценије, европска друштва била уљуљкана у атмосфери екстремних антируских политика које су, под прекоокеанском диригентском палицом, спроводиле њихове политичке елите. Изразито антируске политике су се узимале здраво за готово, као нешто што се подразумијева, чак и у оним случајевима када је било очито да оне штете домаћим економијама. На другој страни, такве екстремне политике бесконачних санкција и обмањивања јавности о стварним узроцима украјинске кризе, код Руске Федерације су изазвале контраефекат, тј. појаву одбрамбеног механизма који је додатно ојачао руску привреду и војску. Тако, данас долазимо до податка који је јуче саопштио бивши шеф Генералштаба Оружаних снага Украјине: Русија за три мјесеца произведе онолико оружја и муниције колико све европске државе за годину дана. А у софистицираној производњи супер-оружја Русија предњачи над САД и НАТО.
Резултат првог круга предсједничких избора у Румунији треба да буде отрежњујући и за остатак Европе (док је у Америци до извјесног отрежњења већ дошло). Западна друштва коначно морају схватити: наша цивилизација нема перспективу уколико те државе и даље буду тражиле сталну конфронтацију и стратешки пораз Руске Федерације. Такав пут води у бездан. Рјешење је у преговорима, договорима, здравом разуму – тј. у достизању мира.
