Осим уобичајених, сада већ традиционалних, промоција сатанизма и ЛГБТ идеологије, ове године је фестивал „Пјесма Евровизије“ представљао и агресивно представљање тзв. небинарности, тј. особа које се не поистовјећују ни са женским, ни са мушким полом. Само наивни могу мислити да се ради о случајности; све је дио пројекта.
Сјећам се безбрижних дана срећног дјетињства, када сам уз родитеље гледао Пјесму Евровизије и као дијете уживао у лијепим мелодијама, плесним и сценским аранжманима. Тада се заиста, од најмлађих до најстаријих чланова породице, могло уживати у промоцији пјесме, мелодије и умјетности.
Данас, никако не бих дозвољавао својој дјеци да на Пјесми Евровизије гледају сатанистичке ритуале и вулгарне егзибиције голишавих гејева и небинарних индивидуа. Јер знам да би моја дјеца, поготово млађа, након гледања таквих емисија била збуњена, уплашена и имала ружне снове.
Доспијевамо у фазу развоја западног друштва у којој, умјесто цивилизованог прихватања различитости, покушавају да нам наметну разноразне рецепте за разарање породице. Такав процес, у којем се истовремено врши незапамћена агресија на религију, мора бити заустављен. Желимо другачију Европу, која почива на моралним вриједностима и породици као стубу друштва. За њу се морамо изборити.
