Асадов режим у Сирији оборила је организација Тахрир ел Шам, џихадистичка, салафистичко-вехабијска терористичка група која је подређена планетарно познатој Ал Каиди, коју је основао Осама Бин Ладен.
Зашто у већини западних медија тешко можете доћи до информације да, заправо, терористичка Ал Каида преузима власт у Сирији? Одговор је једноставан: зато што у том послу терористичка група има чврсто савезништво са САД, Израелом, а дијелом и са Турском. Из тог разлога у мејнстрим медијима неопходно је, у највећој могућој мјери, сакрити информацију да америчка администрација има као савезнике одрубљиваче глава из организације коју је оптужила да је одговорна за монструозне терористичке акте на америчком тлу, који су се десили 11. септембра 2001. године.
Такво америчко пружање легитимитета покојном Бин Ладену представља чудовишну хипокризију савремене међународне политике и још једно обесмишљавање западних демократских тековина.
Многи аналитичари сматрају да је основни узрок пада Асадовог режима одсуство веће војне подршке од стране Русије и Ирана, који су се у већој мјери позабавили сукобима у Украјини и на Блиском истоку. Мишљења сам да није тако: главни разлог је, прије свега, у одсуству воље и жеље некадашњих присталица Асада, како у грађанству тако и у војсци, да енергично бране његову власт. Након пола вијека власти једне породице, вјероватно је дошло до засићења, које стимулише пасивност, некада и издају; другачије – не би се могло објаснити муњевито заузимање свих већих градова и територија Сирије од стране терориста.
Није лако предвидјети како ће се ствари у Сирији даље одвијати и да ли ће доћи до распада земље. Било како било, Асадовим падом Америка и Израел су остварили једну значајну побједу у процесу прекомпоновања мултиполарног свијета. Таква побједа подразумијева још значајније опкољавање Ирана, нови талас избјеглица у Европу, а доводи у питање и судбину руских војних база у Сирији. Ипак, ово је тек једна од епизода у глобалним дешавањима која слиједе.
