На данашњи дан навршава се 788 година од упокојења највећег сина кога је србска мајка родила и највећег светитеља кога је србски народ дао Хришћанству.
Свети Сава! Богонисни, пресвети и предивни чудотворац. Свети изданак краљевског рода Немањиног!
Свеопшта слава васцелог србског народа!
Омиљен међу господом зато што је био господског рода!
Омиљен међу монасима, јер је својим примјером 17 година у Светој Гори показао какав треба да буде православни монах, па је и онда саставио устав за монахе, по коме се и данас живи у Хиландару, славној задужбини његовој и његовог оца.
Омиљен је свештеницима и архијерејима, јер им је он свима био и остао савршени узор учитеља како треба служити Богу и народу.
Омиљен је међу сиромасима и просјацима, јер је и сам много година јео горки хљеб драговољне сиромаштине или пак просјачки гладовао, босоног ходао по оштром камену и трњу Свете Горе.
Омиљен међу војводама, јер је без капи крви на свој светитељски начин однио побједу над кнезом Срезом и сачувао од зла младу србску краљевину. Омиљен и међу занатлијама, јер је био вичан и хљеб мијесити као пекар, и шити као кројач, и зидати као зидар и тесати и кувати и асуре плести.
Омиљен међу владарима и међу државницима, јер их је одвраћао од ситног партизанства и учио како да уреде праведне власти и како да управљају државом са страхом од Божијега суда и са љубављу према народу.
Омиљен међу мудрацима, јер је био мудрији од свих, а и међу најпростијима, јер је живео просто и понашао се скромно и понизно, сакривајући своју горостасну величину.
Зато је остао најомиљенији човјек у србском народу, зато га србски народ једнодушно воли и слави.
Али ова ријеч о Светом Сави не би била потпуна, ако не бих додала, да је овај духовни горостас био и јесте најомрзнутији човјек у извјесним круговима.
Светог Саву су мрзели од почетка сви бездушници, насилиници и јеретици.
Мрзели су га и мрзе сви безбожници и сви отпадници од Бога и Христа Спаситеља. Мезели су га и мрзе сви они који мрзе србски народ, србску православну цркву, србску културу, србске славе и обичаје, србску храброст, правду, доброту и поштење. Мрзели су га живог, мрзели и мрзе мртвог.
Најјаснији израз те страшне мржње према Светом Сави показао је потурчени Србин Синан – паша, који му је пренео тијело из Милешеве у Београд, и на Врачару их спалио.
Спалио је себе, а не Светог Саву. Тако су и сви мрзитељи Светог Саве и гонитељи његове духовне дјеце себе упропастили, а Светог Саву прославили.
Зато, уздигнимо срца и радујмо се што имамо такву духовну красоту, молитвеника и заступника пред Свевишњим Богом и у данашњи дан, сложно и једнодушно – Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави и држимо се светосавског пута јединог исконског који у живот води.
