Данашње предавање Владимира Папића било је посвећено роману Милорада Павића који је првобитно објављен у збирци Нове београдске приче, а касније постао посебна целина у оквиру дела Предео сликан чајем. Овај роман представља један вид диптиха, у којем су спојени Мали ноћни роман и Роман за љубитеље укрштених речи. Кроз роман пратимо судбину архитекте Атанасија Свилара који покушава да пронађе свог оца, а тиме и сопствени идентитет. Тај идентитет се гради на граници између савременог, југословенског наслеђа и средњовековне традиције, обележене односом оца и сина – Светог Саве и Стефана Немање, као и мотивима Хиландара и Свете горе, које представљају повлашћене духовне категорије српске културе. Папић истиче да Свиларово путовање доноси и успехе и неуспехе, попримајући карактер барокног путописа, али истовремено води јунака ка спознаји сопственог идентитета и ка преображају који ће бити даље разрађен у Роману за љубитеље укрштених речи.
