Пјесник повријеђен, иконе сачуване
Славиће пјесник Аћим Вишмњић из Никшића дуго дан када је од ескплозије плинске боце (пола килограма) умало изгубио живот. На срећу то се није десило, али последице су и те како видљиве. Опекотине по рукама, лицу, очима говоре о драми коју је прије неколико дана преживио.
- Сами Господ Бог ме спасио. А све се догодило некако изненада, неочекивано. Ставио сам џезву да скувам кафу на плински решо, након чега сам изашао у двориште куће. Неколико тренутака касније када сам прилазио вратима дневног боравка одјекнула је страховита експлозија. Плинска боца је пукла као бомба! Створио се општи хаос, а ужарена лопта кружила је из ћошка у ћошак дневне собе, да би потом „ударила“ на прозоре, сломивши стакло. Горело је све, само су иконе, чуварке моје куће остале читаве, чак и оне папирне. Све је било у пламену, горели су каблови од телевизора, све се топило – прича за „Дан“ Вишњић.
Наш саговорник посебно истиче да је рије о чуду Божијем јер су и гране од бадњака које чува у соби остале неоштећене! - Ни суво лишће са њих није сагорело! Али зато јесте јакна којом сам безуспјешно покушао да угасим ватру. Очи су ми биле затворене, косу и браду успио сам некако рукама да заштитим. Као што видите остале су велике опекотине, руке су ми у завојима и сада не могу да стваарам. Плашио сам се да се пожар не пренесе у сусједну собу у којој ми је библиотека од око три хиљаде књига и сви моји рукописи. Ту су и део моштију светог Сергеја Радоњешког, као поклон од руског патријарха када сам као српски радикал учествовао на конгресу партије Владимира Жириновског у Москви. Чувам је као највећу светињу и заштитницу моје куће, као и иконе светог Серафима Саровског, светог Јована Крститеља, који је моја крсна слава, као и икона светог Саве и многе друге које су у нашој Српској православној цркви од највиших вриједности. Да, овдје се заиста десило чудо Божије. И сад ми дрхти глас од тог доживљаја када видиш да гори све – каже Вишњић, додавши да су ствари небитне, али иконе се не дају, оне не горе, јаче су од стихије. Шта рећи, него да се под овим мојим кровом и на овај начин показало присуство Господа Бога, закључује Аћим Вишњић.
Ж.Ш. (ДАН)
