Godina je 1960. U sportskim okvirima je poznata po tome što je fudbalska Jugoslavija osvojila svoje prvo olimpijsko zlato u Rimu, ali i po tome da se u Sao Paulu rodio jedan mistični dječak u porodici bogatih roditelja. U ranom djetinjstvu se izdvajao po neobičnim zahtjevima koje je upućivao svojim drugarima da voze bicikla uz jedan od stotina brežuljaka na kojima se grad nalazio a takođe i da se spuštaju okrećući pedale. Bez straha. Samo ljubav i strast prema nečemu što je vrijedno života. Rođen je najveći među najvećima, Airton Sena. Već u tinejdžerskom dobu je prešao na karting i sa 17 godina je bio najmlađi šampion prvenstva Južne Amerike u mnogo ozbiljnijoj konkurenciji! Tu se ozbiljno naslućivalo ono što je kasnije postalo realnost, da je adrenalinska zvijezda super-brzih mašina rođena….
U najjačem auto-takmičenju na svetu Ajrton Sena debitovao je 1984. vozeći za britanski tim Tolman. Već prve godine nadmetanja u Formuli 1, Sena je napravio senzaciju u trci u Monte Karlu. Naime, u trci za Veliku nagradu Monaka startovao je sa 13. pozicije, a na stazi koja je poznata po tome da je preticanje skoro nemoguće, Sena je uz pomoć kiše uspeo da pretekne sve vozača ispred sebe. U 31. krugu je zaobišao i vodećeg Alana Prosta. Međutim, organizatori su prekinuli trku zbog toga što je staza bila isuviše mokra. Pravila Formule 1 nalagala su da se poredak iz prethodnog kruga preuzima za konačan plasman vozača – Sena je završio na drugom mestu.
Ta trka označava rađanje legende – Ajrtona Sene, ali i svojevrstan početak rivalstva između njega i Prosta koje se smatra najvećim od postanka Formule 1. Zbog vožnje na mokrim stazama Brazilac je dobio nadimak „Kišni Čovjek“. U karijeri upisao je 40 gran-pri pobeda, a još se 39 puta peo na pobedničko postolje, dok je sa pol pozicije kretao 65 puta.
U decembru 2009. godine renomirani britanski magazin Autosport proglasio je Senu najboljim vozačem svih vremena, Brazilac je iza sebe ostavio Mihaela Šumahera, Fanđa, Alana Prosta i ostale velikane ovog sporta.
Nisu ga odlikovale samo odlične vožnje, na ivici života i smrti i veliki rezultati. Tačno je da je odskakao od ostalih vozača atraktivnim i neuobičajenim stilom trkanja. Obilaženja i napadi na delovima staze gde su drugi bili znatno oprezniji postali su vremenom njegov zaštitni znak. Čini se kao da je imao potrebu da stalno pomera granice vozeći na ivici rizika. Bio je drugačiji, jednostavno.
„Vrijedi rizikovati, zbog osećaja kada prvi prođeš kroz cilj“, smatrao je.
Na vrhuncu popularnosti, Sena je u domovini bio voljen kao i najveći fudbaleri te zemlje, poput Pelea ili Zika, iako se njegova životna priča prilično se razlikovala od puta pomenutih sportista iz razloga sa početka priče. Međutim, njegova ličnost, karakter i ponašanje su izazvale veliku posvećenost ljudi iz rodne zemlje ka njemu, kao značajan znak identifikacije sportskog super-heroja sa bilo kojim građaninom. Mijenjao je navike običnog čovjeka, uticao na njegovu volju i raspoloženje, na isti način kako se on probijao na stazi. I po žestokom suncu, vjetru, oblacima i kiši. Nema predaje glasila je ta nevidljiva poruka milionima Brazilaca!
Tokom karijere borio se protiv establišmenta i korupcije u istom, imao je i oštar stav i jezik i bio buntovnik s razlogom, jer je konstantno tražio bolje uslove za sve vozače Formule 1. Nažalost, tek nakon njegove smrti, Formula 1 napravila je značajne promene kada je reč o sigurnosti vozača u bolidu.
Senina, ali i smrt Rolanda Racenbergera dan ranije u kvalifikacijama u Imoli, uticala je umnogome na poboljšavanje uslova bezbednosti vozača. Tadašnji predsednik Automobilske federacije Maks Mozli uveo je niz promena, poput, primera radi, ograničenja brzine u boksu na 80 kilometara na čas, a uvedeni su i stoži standardi za izradu kaciga. FIA je nakon tragičnih događaja 1994. godine neiscrpno nastavila sa rigoroznim istraživačkim i razvojnim programom bezbednosti. To je, reklo bi se, Senina zaostavština mlađim kolegama, a ujedno i opomena moćnicima – jer ljudski život nema cenu.
O Seninoj velikodušnosti govori i kvalifikaciona trka u Belgiji 1992. godine, kada je pomogao kolegi Eriku Komi. Francuzu je pukla guma tokom vožnje zbog čega je udario o zid staze, iza njega nedugo potom naišao je Sena, koji nije razmišljao kako da obiđe kolegu, već kako da mu pomogne. Brazilac je zaustavio bolid i pritrčao u pomoć povređenom kolegi. Koma je jednom prilikom istakao da mu je Sena tim potezom spasao život.
Tek posle Senine smrti, otkriveno je da je materijalno pomagao humanitarne organizacije. Njegova sestra Vivijan kasnije je osnovala Fondaciju Ajrtona Sene, koja pomaže siromašnoj deci Brazila najčešće u domenu obrazovanja. Ajrton Sena je menjao živote ljudi u Brazilu, barem njihove jutarnje navike kada su se budili da isprate poslednje krugove neke od brojnih trka u kojima je trijumfovao.
Na današnji dan, prije 30 godina, u velikoj nagradi San Marina, u Imoli, izgubio je kontrolu nad bolidom, na krivini Tamburelo. Otišao je direktno u besmrtnost, u legendu. Dan umjetnika u Brazilu obeležava se 5. maja, istog dana na vječni počinak u Brazilu, Senu je ispratilo tri miliona ljudi.
