Sinovi Petra Kovačevića, istaknuti komunisti Pavle i Stanko, su 8. mart 1942.g. proglasili danom kada će biti skup i dan narodnog veselja u Grahovu, na koji su morali doći stanovnici te i okolnih varoši. Tema skupa je bila “Borba protiv pete kolone”, a u tu “čast” je kao završnica “spektakla” planirana likvidacija “petokolonaša” Novice Miloševa Dakovića.
Oko deset sati uveče na binu se popeo Pavle Kovačević i pozvao seljake na rat protiv neprijatelja radničke klase, u koje je na prvo mesto uvrstio žandarme, a govor nastavio rečima da „treba pobiti sve osobe koje su primale penziju i živele na račun radničke klase i siromašnih seljaka“.
U masi je bila i Zorka Rajković, žena pokojnog Peka Rajkovića, kojeg su ranije ubili komunisti kao “petokolonaša koji je primao veliku penziju”. Kada je čula šta je rekao Pavle, vikula je da je svi čuju: „Pavle, treba najpre da ubiješ svoga oca, jer je on kao oficir primao mnogo veću penziju od drugih“.
Kada je Pavle to čuo, bez razmišljanja je poslao patrolu da mu dovede oca Petra, čija je kuća bila udaljena svega petsto metara od bine. Sa osuđenim na smrt, starim Novicom Dakovićem, Pavle je dočekao patrolu i oca na pola puta, a zatim naredio ocu i Novici da uđu u jednu malu baštu opored osnovne škole. Kada su to oni odbili, izvadio je revolver i upucao osamdesetogodišnjeg oca Petra a potom i starog Novicu.
Potom je mrtvog oca uhvatio za nogu i uvukao u baštu, vratio se na skup i naredio da se nastavi veselje, koje je trajalo do jutra. Ujutro mu je u kancelariju došla majka Joke i pitala da li može videti Petra, sin joj je odgovorio: “Ne možeš, sinoć smo ga ubili”!
Odmah posle ubistva oca, Pavle Petrov Kovačević je naznačen političkim komesarom Operativnog štaba za Hercegovinu.
