Демо(но)кратија на дјелу
Пише: Радомир Уљаревћ
Не може се гурнути под тепих чињеница да је бивша власт покушала са фашизмом, чинећи, поред других непочинстава такве подлости и подметања која врхуне у скрнављењу бошњачких светиња, џамија на којима су исписиване пароле са крстом и 4С. Пред тим непочинством, на томе Бећир с правом инсистира сва, остала непочинства блиједе.
Сада готово сви о томе ћуте, ћуте слободни и заробљени медији, ћути Слободна Европа, ћути и Савез бораца, организација која троши значајан дио буџета грађана ЦГ, као да се њих не тиче скрнављење бошњачких светиња. Ваљда би они, прије свих, требало да се боре, не само за своја, већ и за права Бошњака.
Очигледно, свима тешко пада чињеница што се показало да фашисте у Еврвопи ваља потражити међу онима којима су пуна уста антифашизма. Гледано из нашег угла – фашизоидни режим који се мало по мало руши, имао је ту одлику да се буса у прса антифашизмом, не налазећи титоизму никакве мане.
Они су имали мантру о томе да се боре за антифашистичку, мултиетничку Црну Гору, у којој нема мјеста за читав један етнос, за све оне који се изјашњавају као Срби, или за које се претпоставља да се осјећају Србима. Према њиховој идеологији, сви би били равноправни осим Срба.
Црна Гора је први пут је покушала са фашизмом још 1941. када је проглашена Независна државу Црна Гора (НДЦГ), али није ишло, јер већ сутрадан многи црногорски прваци, од којих ће се неки касније приклонити комунистима, други четницима, међу којима и Бајо Станишић, и Павле Ђуришић, дигли су свенародни, 13 јулски устанак, који је заправо био једна од највећих литија у Црној Гори, и привремено су раскрстили се фашизмом.
Недавно је, колико знам, по други пут Црна Гора покушала са фашизмом, хапсећи народне посланике у Скупштини. Након толико година, показује се да је тај дух фашизма жив у истом облику, на истом мејсту, и у наше вријеме ућуткао га је литијски покрет, као неки нови/стари облик општенародног тројчинданског устанка!
Нова власт може да извуче поуку из онога што су као опозиција искусили на властитој кожи – могу и морају изграђивати Црну Гору у којој више неће бити угрожени Срби, али неће бити угрожени ни Црногорци, ни Бошњаци, ни Муслимани, ни Албанци, ни Хрвати, државу у којој више неће бити грађана другог реда. Требало би да прогон цијелог народа замијени истинска мултиетничност.
Они који су прошли кроз тортуру тоталитаризма, тј. демонократије, морају у будућности имати велико разумијевање, и сензибилитет за права других народа. И баш због тога, сада кад сви имају црно на бијело ко је скрнавио бошњачке светиње, у намјери да направи овдашњи мајдан, тако је важно да прекину тај свој завјет ћутања. Можда би то било патриотски?
Покушајмо са демократијом!
