У Хрватској се тих деведесетих година пробудила и повампирила усташка идеологија у којој су Срби били једина мета. Није им ваљда било довољно то што су преко 500.000 побили у периоду од ’41-’45, па су ријешили да 1995. године протјерају њих преко 250.000, не би ли их елиминисали с тог краја, за сва времена, што је био циљ усташких идеолога из Другог светског рата.
Та усташка идеологија је нажалост присутна и у данашњој „модерној“ Хрватској. Па тако, ратни злочинци се славе као хероји, геноцид и етничко чишћење се називају „ослобађањем домовине“, док су Срби и даље једина мета и „пријетња“ држави Хрватској, иако је њихов број сведен до статистичке грешке.
Након стотина хиљада убијених и протјераних, од ’41 до ’95 године, данас у Хрватској живи свега 3,20% припадника српског народа. Томе је допринио геноцид у Другом светском рату, и етничко чишћење и убијања током деведесетих година прошлог вијека. За сва та злодјела, нико није одговарао.
Обавеза сваког Србина је да не заборави злочине који су чињени над нашим народом. Етничко чишћење у злочиначкој операцији „Олуја“, један је од највећих злочина над нашим народом, након Другог светског рата. Памтимо, и чувамо сјећање на наш страдалнички крајишки народ!
Крајина је вјечно огњиште српског народа, које је нашем народу насилнички отето!
Слава и хвала нашим борцима и погинулим цивилима! Вјечно им царство небеско!
Нека живи наш страдалнички српски народ, уједињен у чувању своје историје и идентитета!
