Поново се огласила дежурна чуварка јавног морала и грађанске свијести, Милка Тадић Мијовић, да нам по ко зна који пут објасни како је сваки евро уложен у Српску православну цркву, евро украден од будућности наше дјеце. Опробана матрица другосрбијанске и „белведерске” логике: удари на Цркву, јер знаш да је она једина брана потпуном обесрбљавању и духовном сакаћењу овог народа.
Каже Милка, немамо за гимназије, али имамо за цркве. Како јефтина и провидна демагогија! Није њој, господо, жао гимназијалаца. Да јој је до образовања, питала би гдје су паре које су деценијама извлачили њени идеолошки саборци док су крчмили Црну Гору. Смета јој Црква јер је она духовна гимназија српског народа. Смета јој јер се у тим светињама не учи само граматика, већ и част, образ и припадност свом српском коријену који она тако упорно покушава да оспори.
Гласови или вјера?
Тврдња да се новац улаже због „гласова” је врхунац цинизма. Милка и њена клика полазе вјероватно од себе – за њих је све Грант . Као што они добијају „грантове” да би нападали све што носи српски предзнак, тако мисле да се и вјера купује. Не, госпођо, народ не иде у Цркву због новца, већ због онога што ви никада нећете разумјети, због Светосавског и Световасилијевског завјета! Ти „гласови” о којима причате су глас разума и опстанка Српства у Црној Гори.
Милка и слични њој би најрадије да Цркву сведу на „религијску институцију” затворену у четири зида, коју ће држава пуштати на кашичицу.
Али Српска православна црква је кичма нашег народа, било да смо у Подгорици, Никшићу, Београду или Бањалуци. Улагање у њу је улагање у наш идентитет, у обнову порушених мостова које су ваши „ослободиоци” од 1945. па наовамо систематски рушили.
Можете нападати, можете бројати
сваки цент уложен у обнову храмова, али нећете зауставити духовну обнову.