Завршетак мандата Дарка Гргуровића на челу Агенције за електронске комуникације (АЕК) оставља за собом низ контроверзи и питања о злоупотреби функције, финансијским неправилностима и третману запослених.
Од када је преузео дужност у јануару 2017. године, Гргуровић је редовно себи исплаћивао варијабилни део зараде у износу од најмање 600 евра месечно. Ова пракса трајала је све до августа 2021. године, када је Државна ревизорска институција (ДРИ) оценила овакве исплате као незаконите. Тек након негативног мишљења ДРИ, решења о варијабилама почео је да доноси Савет Агенције. Међутим, исплате су настављене чак и у месецима када је директор био на годишњем одмору.
Поред тога, Гргуровић је, упркос законским ограничењима, исплаћивао варијабиле члановима Савета Агенције. Према прописима, једино Скупштина, као тело које бира чланове Савета, има овлашћење за доношење оваквих одлука.
Финансијски аспекти рада АЕК-а под Гргуровићевим вођством такође су обележени великим трошковима за услуге адвокатских канцеларија. Док је Агенција запошљавала правнике, значајна средства су усмерена ка спољним адвокатима. У једном од случајева, адвокатска канцеларија „Јововић, Мугоша, Вуковић“ добила је више десетина хиљада евра за спор против компаније Теленор.
Додатно, током његових мандата, Гргуровић је био оптуживан за мобинг и дискриминацију запослених. Запослени који су отворено изражавали своје ставове, посебно током литија, били су мета малтретирања и деградирања. Један од најупечатљивијих случајева је распоређивање дипломираног економисте Миљана Секулића на радно место намењено особама са средњом стручном спремом.
Још један озбиљан прекршај јесте незаконито снимање запослених, укључујући и просторије тоалета, што је утврдила Агенција за заштиту података.
Злоупотребе нису заобишле ни службена возила. Према доступним информацијама, Гргуровић је приватна путовања у Хрватску и на Жабљак приказивао као службена, чиме је нарушио интегритет своје функције.
Последњег дана мандата, запослени су овај тренутак обележили ватрометом, симболички славећи крај једне ере коју карактеришу злоупотребе и незаконитости.
Иако многе од наведених тврдњи захтевају додатну правну анализу и проверу, доступни подаци и одлуке релевантних институција указују на потребу за детаљном ревизијом рада АЕК-а у претходном периоду.
