Ништа ново под сунцем
Суде и пресуђују они којима треба да се суди
У зиндан, Србине
јер овога пута нису потурио врат
У зиндан, Србине
јер тобом паде моћна империја
Пред стрељачки вод, Србине
Сто за једног, Србине
Јер си и тада рекао: нећете даље, иза је Србија
На коце, конопце, кожу на каишеве, зјенице у блато
Крвава Мачво
Говорили су „нашим“ језиком
Као у Пиви
Нашим језиком у три круга
Дјеца, па жене, па мушкарци
Сотона ради свој посао савршено
Арчибалде, узалуд си зборио
Србине, за кога си се борио…
Тамо далеко, где цвета лимун жут
Вратио си се
Каплари, бравари, јамари
Мир…мир?
Југославијо, Југославијо
Србосјек, Србине
Маљ, нож, пећ,
Очи у здјели као уморни заспали цвјетови
Малапарте
залуду си се ужасавао
сином тисућљетне културе
он хоће да неће да је онај који јесте
„Колико још да вас побијемо
Да схватите да нисмо исто“
Зато ћемо крваву Дрину
границом, зато ћемо Саву тијелима
и Саву тестером
зато ће да броде крвави Броди
Крваво коло дјевојачко
За руке, као некад у колу
у сигурност часне смрти
Дрино водо…
Као некад госпођа Јелица
Нек Морава вода и сахрани
Јадар, Краљево, Крагујевац
Београд, Ниш
Пасја гробље, безданице, јаруге
Ко ти ископа око
Па је тако дубоко?
Каине, гдје ти је брат
Секула, гдје су ти браћа?
Крваво Лијевно, крваво Лијевче
Југославио, Југославијо
Потоња мука биће гора од прве
Џелат и жртва у октроисаном загрљају
Пир лицемјера послије бала вампира
Србине, исти ти је душманин
Вјековима, само униформе мијења
Некад толико брзо да узме твоју
Униформу
Побједу сваки пут, Србине
И онда
Зашто си само ти, Србине
Слијеп код очију
И опет, ко у п’јанству неком прећераном
своју пропаст призиваш?
Зашто опет, залудан, залуђен, луд или проклет
Призиваш ђавола
прво шапатом, а онда оргазмичним урликом
Шта ти је, Србине…?
Југославијо, Југославијо