Свих седам пријављених за привременог шефа полиције јуче су полиграфски тестирани, али четворица нису прошла детектор лажи, док за једног није било могуће утврдити резултате, сазнају “Вијести”.
“Полиграф су просла два лица, четири нијесу, док се на једног није могао примијенити полиграф због здравственог стања, али исто лице не испуњава услове”, рекао је извор “Вијести” упућен у резултате тестирања.
Саговорници листа тврде да су кандидати одговарали на кључна питања о евентуалним везама са припадницима организованог криминала, али и везама са политиком и политичким партијама, пише Вијести.
Полиграф је понуђен кандидатима у јавном позиву и формулару који је дефинисала Влада, када је одлучила да разријеши садашњег директора Зорана Брђанина на електронској сједници од 3. марта. Тамо је наведено да одбијање полиграфа, који није доказ на суду, није елиминаторни услов за пријаву, али у сви кандидати прихватили тестирање.
Влада би данас требало да расправља о избору вршиоца дужности директора Управе полиције, јер је Брђанину данас посљедњи дан у фотељи првог полицајца, на сједници која је заказана у 15 сати.
Александар Радовић помиње се као један од фаворита ПЕС-а за в.д. позицију шефа Управе полиције, док је помоћник директора Сектора за борбу против криминала Лазар Шћепановић, наводно такмац министра Данила Шарановића за ту позицију
Од седам службеника Управе полиције за в.д. директора, у трци су и три актуелна помоћника. Министар унутрашњих послова Данило Шарановић (ДЦГ) јуче је наводно требало да обави интервју са свима…
Наводно још нема политичког договора о Брђаниновом насљеднику, јер премијер Милојко Спајић и његов ПЕС не преферирају исте кандидате за које Демократе тврде да би најбоље одговориле том комплексном задатку, па је и промјена одлуке о разрјешењу Брђанина једна од опција, како полиција не би остала без челног човјека.
Руководилац Сектора за финансијско-обавјештајне послове Александар Радовић једини од пријављених кандидата има петогодишње рјешење помоћника директора полиције, јер му је Влада у вријеме док је министар МУП-а био Филип Аџић најприје у јануару прошле године повјерила привремени, а потом 6. јула и пун мандат.
Радовић је још 1999. године засновао радни однос у МУП-у као позорник, а потом је упоредо завршио Правни факултет. Био је члан радне групе Поглавље 24 – правда, слобода и безбједност, након чега је, како упућени тврде, као кадар од повјерења бившег шефа полиције Веселина Вељовића од 2015. до 2021. био официр за везу Управе полиције при ЕУРОПОЛ-у у Хагу.
Након повратка из Холандије био је у Одсјеку за сузбијање тешких кривичних дјела, којим је у то вријеме руководио помоћник директора Дејан Кнежевић, а потом и пола године координатор Групе за истраге кривичних дјела високе корупције и прања новца у СПО…
Управо њега, за свог свједока, предложио је окрвљени Кнежевић, који је према оптужбама Специјалног државног тужилаштва (СДТ) наводно био дио криминалне организације и одавао податке полицајцима, који су радили за кавачки клан.
Кнежевић је Радовића поменуо још у фази истраге СДТ-а, а у контексту достављања преписки са СКY апликације.
“Недуго након што је прихватио ову позицију, почело је да уживо долази, путем незваничних канала, СКY материјал из ЕУРОПОЛ-а, односно, преко црногорског официра за везу Аца Радовића. Истакао је да је у том периоду, свугдје у свијету СКY био жив, односно била је активна платформа, и да је било коме хтио да одаје те информације, то би учинио тада када је све то било уживо… Тачно је да је лично он први добијао СКY материјал у том времену када је СКY био жив и то је трајало неких десетак до петнаест дана…. А у вези са свим овим детаљима, предложио је да се саслуша официр за везу Ацо Радовић”, интерпретира тужилац у оптужници Кнежевићеву одбрану.
Дан прије него је Влада трећи пут смијенила директора УП Зорана Брђанина, име Александра Радовића је поменуто као пожељан кадар ПЕС-а и премијера Милојка Спајића за в.д. позицију шефа УП.
Помоћник директора Сектора за борбу против криминала Лазар Шћепановић, наводно је фаворит министра Шарановића да у в.д. периоду покрије и мјесто шефа полиције.
Управо је Шарановић крајем новембра 2023. повјерио Шћепановићу да руководи сектором криминалистике, којим је од марта прошле године координирао шеф СПО Предраг Шуковић.
Шћепановић је обављао послове позорника, саобраћајног полицајца и полицајца у интервентној јединици, а потом је од 2006. до 2011. био припадник А-тима Специјалне антитерористичке јединице.
Након САЈ-а, Шћепановић је обављао бројне позиције у ЦБ Никшић, а од 2015. до 2019. године и послове начелника Јединице за сузбијање општег криминалитета у Никшићу, а потом и у Сектору криминалистичке полиције. Прије напредовања на мјесто помоћника, обављао је послове начелника Регионалног центра безбједности “Запад”
Помоћник директора Сектора граничне полиције Милутин Васиљевић завршио је Војну академију, а од 2000. је службеник МУП/УП гдје је обављао бројне старјешинске позиције у ПЈП, ЦБ Никшић… Од 2006. до 2011. је покривао позицију инспектора Одсјека за оперативни рад у Сектору граничне полиције, а потом је двије године био официр за везу у мисији УН на Кипру.
Након повратка из мисије Васиљевић је покривао позиције командира граничне полиције, а потом му је прије годину бивши министар МУП-а Филип Аџић у в.д. статусу повјерио Сектор граничне полиције.
У полицијско-политичким круговима помињан је да се налази на списку актуелног министра Шарановића као могућа опција, да са в.д. рјешењем руководи полицијским апаратом.
Милош Пековић, који је доставио документацију на јавни позив МУП-а, на предлог тадашњег министра унутрашњих послова, половином априла 2021. године, постављен је на мјесто команданта Посебне јединице полиције. До тада је Пековић обављао послове командира у ПЈП.
Међу пријављеним кандидатима је и актуелни начелник колашинске полиције Зоран Брауновић, који је у своје и у име колега, још 2021. године од скупштинског Одбора за безбједност и одбрану тражио да “због мобинга на дан парламентарних избора 2020. године организују контролно саслушање менаџмента Управе полиције”.
Десетине полицајаца су, тог дана, прије отварања биралишта, прераспоређени на наводне задатке ван мјеста боравка. Највећи број оних којима су шефови покушали да одузму право гласа био је у Подгорици, одакле су их распоредили у Даниловград, Цетиње, Колашин…
Међу онима који су тог дана како су тврдили трпјели мобинг, дискриминацију је претрпио и Брауновић.
Прије нешто више од мјесец, предсједник Одбора за безбједност и одбрану Миодраг Лаковић (ПЕС) одговорио је Вијестима да ће иницирати да се на том скупштинском тијелу расправља о прогону полицајаца 30. августа 2020. године…
Брауновић је и 2021. године био у трци за директора УП, те је тада заузео четврту позицију у конкуренцији од 19 пријављених кандидата.
Начелник Регионалног центра граничне полиције “Центар” Петар Шестовић, којег у полицијско-политичким круговима означавају као фаворита ПЕС-а, словио је за блиског сарадника некадашњег првог полицајца Веселина Вељовића, који се од јула прошле године, због сумње да је био криминалне групе, налази у притвору.
Шестовића је Вељовић именовао 2009. године за начелника ЦБ Бијело Поље. Три године касније, Вељовићев насљедник у фотељи шефа црногорске полиције Божидар Вуксановић, именовао га је за начелника подгоричке полиције. Са те позиције смијењен је већ у марту 2013. године…
У протеклој деценији обављао је бројне позиције у граничној полицији.
Никшићанин Милентије Додеровић је послао документацију за в.д. шефа УП, а упућени тврде, да је од 2021. године нераспоређен кадар у систему УП, рођак некадашњег помоћника Драгана Благојевића, а за вријеме ере Вељовића у УП покривао је позицију командира за обезбјеђење објеката – Владе, Скупштине…
Додеровић је и предсједник џудо клуба “Академик”, а његова супруга Ана је тужитељка у ОДТ Никшић.
