Написао: Александар Вујовић
У тренутку када се црногорско друштво наводно налази у процесу болног, али неопходног очишћења од деценијама таложеног криминала и корупције, слика која нам стиже шаље поруку дубоког апсурда и системског лицемјерја. Привођење проф. др Весне Братић, жене која је својим интелектом и храброшћу стала на чело борбе за деполитизацију просвјете, није само правни чин – то је симбол моралног посрнућа институција које још увијек не знају, или не смију, да разликују патриотизам од криминала.
Парадокс постаје неподношљив када се ова слика упореди са другом страном медаље црногорске стварности. Док се полицијска кола и камере усмјеравају ка вратима једног професора, улицама Црне Горе слободно шетају архитекте државне пљачке.
Док се приводи Весна Братић, која је своје знање уградила у темеље образовања, „друга Весна“ – Весна Меденица, дугогодишњи симбол правосуђа које је служило моћницима а не правди – ужива слободу упркос тешким оптужбама које јој се стављају на терет.
Оваква селективна правда вријеђа интелигенцију сваког слободномислећег грађанина. Како је могуће да је приоритет безбједносног сектора жена која живи од своје професорске плате и части, док врхушка криминалне хоботнице, они чије су одлуке коштале ову државу милионе и људске животе, и даље пију кафу на сунцу, безбрижни и недодирљиви?
Привођењем Весне Братић није ухапшен криминалац, већ је покушано хапшење идеје отпора. Жељели су да понизе доктора наука, али су заправо понизили себе и оголили страх система од људи којима је образ пречи од функције. Она остаје симбол пркоса и моралне чврстине, доказ да се поштење у оваквом систему најскупље плаћа.
Ухапсили сте погрешну Весну. Она права, чије је име синоним за урушавање правног поретка и заштиту криминала, и даље је на слободи. И док год је тако, правда у Црној Гори остаће само мртво слово на папиру, а овај чин остаће упамћен као срамни покушај застрашивања оних који су се усудили да дирну у осиње гнијездо бившег режима.
Извор: Михољског Збор