Беспрекорни чувар чистоће градског језгра
Од фебруара прошле године, Војислав Тадић готово свакодневно чистоћу улица и тротоара ужег градског језгра одржава специјализованом мултифункционалном машином за уклањање ситног комуналног отпада.
НИКШИЋ – Улицама града под Требјесом, тачније ужим градским језгром, од фебруара прошле године готово свакодневно крстари специјализована мултифункционална машина за уклањање ситног комуналног отпада, којом управља Војислав Тадић, радник Радне јединице „Чистоћа“ никшићког Комуналног предузећа.
– Волим свој посао, али ме зна да буде тежак и често незахвалан задатак, имајући у виду навике дијела мојих суграђана – каже Тадић за „Дан“.
Његов радни дан почиње у седам часова, када сједа у машину и упућује се ка центру града, гдје обавља чишћење и усисавање ситног комуналног отпада – опушака, лишћа, папира и слично. Након тога прелази у ужи дио централног градског језгра, а по потреби и у друге улице ужег дијела града, попут Његошеве, Шталијске, Улице Ника Милачића и других.
– Комунално предузеће ову мултифункционалну машину набавило је кроз сарадњу са Еко-фондом, који је обезбиједио субвенцију. Машина је посебно конструисана за чишћење улица и тротоара ужег градског језгра – објашњава Тадић.
Додаје да га препознаје велики број Никшићана, који му свакодневно упућују ријечи подршке и комплименте. Ипак, како са осмјехом истиче, неријетко се јаве и најмлађи суграђани, којима је пролазак ове необичне машине симпатичан и занимљив.
– Наравно, ако има и понеке критике на мој рад, ту сам да одмах исправим евентуалне грешке и недостатке – наглашава он.
Тадић истиче да је, захваљујући Општини и Секретаријату за комуналне послове и саобраћај, у претходне четири године набављен већи број савремених и специјализованих возила, што је знатно унаприједило чистоћу града, иако, како каже, увијек има простора за додатна побољшања.
Каже да посао није физички тежак, али захтијева велику пажњу и опрез, нарочито због мјешавине старијих људи који слабије чују.
– Врло ријетки су примјери лошег понашања никшићких возача према мени. Не кажем да их нема, али су заиста ријетки – додаје он.
По завршетку радног времена, Тадић детаљно чисти машину и припрема је за наредни дан, како би одмах по доласку на посао могао наставити са чишћењем улица и тротоара.
– Овим послом ћу наставити да се бавим све док не бих га мијењао за неки други. Све, наравно, зависи од мојих претпостављених, који су, барем засад, задовољни мојим радом и професионалним односом према овој специјализованој машини – каже Тадић.
Еколошку свијест, истиче, носи у себи још од дјетињства, захваљујући мајци Мирјани, која је еколошки техничар. Његов примјер, кажу суграђани, показује да чистоћа града не зависи само од механизације и надлежних служби, већ прије свега од личне одговорности сваког појединца. Управо због тога, рад Војислава Тадића многи доживљавају као тиху, али важну свакодневну борбу за љепши и уређенији Никшић.
Најтеже му падају лоше навике појединих суграђана који смеће бацају гдје стигну
– Лоше навике појединих суграђана заиста ми тешко падају, често се може видјети да су поред нових полуподземних контејнера остављени картони и кесе са смећем. Отворим контејнер, а он потпуно празан, док је око њега права мала депонија – прича Тадић и додаје да никада не може да разумије људе који бацају смеће гдје год стигну, а у Никшићу се контејнери налазе готово на сваком кораку.
– Често заустављам машину, покупим смеће и убацим га тамо гдје му је мјесто. Не могу да вјерујем да је некоме тешко да подигне кесу, већ је остави да је разваљају пси луталице и разноси вјетар по граду. То ме изузетно погађа, али и обавезује – јер сам тако васпитан – каже Тадић.