У име удружења грађана Србска Краљевска војска у отаџбини у Будви је одржана промоција књига СРБИ МУСЛИМАНИ И НЈИХОВ ИДЕНТИТЕТ као и МУСЛИМАНИ У РАВНОГОРСКОМ ПОКРЕТУ И ЈВУО од 1941 до 1945 године као и предавање ОД СТРАНЕ АУТОРА АКАДЕМИКА Салиха Селимовића.
Посебан осврт и акценат ове промоције дат је на чињенично стање и изношење истине да су ова два народа кроз историју увјек сарађивала али да се дешавало да злоупотребом усташа, Италијана , Нијемаца , а највише под утицајем комуниста и њихове пропаганде што се наставило и у вријеме ДПС-а,ова два народа окренута један против другог.Кроз своје излаганје историчар и академик је изнио неколико непобитних чинјеница које мијењају сам ток презентоване историје гдје је осврт био и на то да су на сјеверу Црне Горе али и околних мјеста током другог свјетског рата рађене велике тортуре над становништвом које је у тим дијеловима било већинско србско, и да су посредством усташа и злогласене СС дивизије у тим дијеловима постојали посебни логори за мученје становништва. Тако је у вишеспратној кући Вукоте Џудовића у центру Плава од стране квинслинга на челу са Шемсом, Ризом и Шабом Феровићем основан злогласни Плавски логор један од првих логора за жене и дјецу јер су ношени паролом ,,ако желиш да убијеш један народ , прво му убиј дјецу”.Зато и не чуди што су дјеца била највеће жртве у Величком геноциду 1944 године….Када ова поменута кућа није могла да прими све затворенике логораше онда су коришћене и друге куће у насељу. По неким податцима у овом логору се налазило више од 500 затвореника.У овом логору била је и породица Вучеље Кнежевија са седам својих чланова.Све дјевојке и жене су силовали, давали им покварену храну, и једина исправна храна им је био мирис хљеба који се ширио из оближње пекаре.Имали су само један клозет на све њих.Треба напоменути да су Италијански војници од својих порција имали обичај одвајати храну и из сажаљења давати дјеци.Такође је било и муслиманских хуманих породица као што је породица Фариса и Малића Реџепагића који су са синовима Селимом и Хамзом доносили храну дјеци кријући од усташа и екстремиста. Према списковима у овом логору је убијено 27 дјеце.Да би се спријечила ова тортура која је чињена не само у Плаву већ и Гусињу, Рожајама, Беранама, Пљевљима, Фочи, Чајничу и другим околним мјестима генерал Дража Михаиловић позива војводу Павла Ђуришића да са својим борцима, са борцима из Србије али и са великим бројем муслимана пропадника равногорског покрета који је током другог свјетског рата у овом покрету било око 8 процената укупног броја ЈВУО, који за кратак временски период ослобађају ове крајеве и успоставлјају контролу.На жалост Комунисти који су у том периоду запослели ослобођене дијелове ових простора наставили су иживљавање над становништвом да је под њиховом тортуром настављено и убијање свега србског, логори су наставили са радом гдје су доводили неистомишљенике и припаднике ЈВУО и све оне који су били вјерни Богу и Краљу а касније своја недјела су приписивали јединици Павла Ђуришића и њему самом.Историчар је навео да је током сакупљања материјала за ову књигу обишао све ове крајеве и разговарао са старим људима са ових простора и да није дошао до података који би потврдили поменуту одмазду коју су комунисти пласирали правећи лажна документа и депеше на рачун Драже Михаиловића и Павла Ђуришића. Исти је навео и изузетну сарадњу Вука калаитовића сам мјештанима муслиманима и договре коко ненападања и не уласка у заједничке сукобе, али и приврженост Хусеина Ровчанина који је био један од највећих пријатеља како Дражи Михаиловићу тако и Павлу Ђуришићу који је био представник муслиманске милиције а који је као командант четничког одреда области око Бродарева и Рашке дијелова Србије спадао у групу муслиманских команданата који су штитили цивиле и православне и муслиманске вјероисповјести, а посредством којег је и заштићена лимска долина од напада комуниста од 1943 до 1944 године, када је дао свој живот штитећи одступницу пуковнику и војводи Павлу Ђуришићу, чиме све оптужбе о геноциду над муслиманским живљем у овим крајевима од стране павла Ђуришића падају у воду.Овде смо у разговору напоменули да су послије рата све до 1948 године у овим крајевима баш муслимани сакривали и чували чувеног капетана и четничког вођу Вука Калаитовића, а његову жену и дјецу послије рата спасили а ко други него муслимани. Највећи проблем са муслиманима био је у Гацку јер је у овом дијелу око 90 процената муслимана било на страни усташа.На Жалост историју пишу побједници те је тако комплетна историја другог свјетског рата неистина која нам се више од 80 година пласира, а на чијим темељима се наставља дијељење ова два народа, прављење мржње како би други добили неке политичке поене и профитирали.Истина је само једна и морамо се борити да она види свјетлост дана како би се ставила тачка на ратове на овим просторима, како би се ставила тачка на мржњу која нам се деценијама пласира а која ни данас није престала већ је и у вријеме ДПС-а продубљивана, подгријавана ако ничим друго оно исписивањем парола од чланова ДПС-а у србским дијеловима градова као што су ,,СРБЕ НА ВРБЕ” чиме су стварали мржњу код србског становништва према муслиманима, док су у муслиманским дијеловима градова исписивали ЈЕБЕМ ЛИ ВАМ МАЈКУ ТУРСКУ стављајући при том потпис са ликом Павла Ђуришића, и слично да би се муслимански екстремисти одмах огласили, реаговали са наводима да је то ,,ЧЕТНИЧКА ИКОНОГРАФИЈА,,Док овај народ не схвати све ово, не прихвати истину помирења између ова два народа не може бити а разни полтрони издајице и непријатељи оба народа ће профитирати смијати се иза наших леђа али постизати своје циљеве на нашој неслози.Припремио војвода Предраг Лазаревићпредсједник удружења грађанаСРБСКА КРАЉЕВСКА ВОЈСКА У ОТАЏБИНИ