„Сећам се да је на утакмицама Лација, кад би био досуђен прекршај за нас на ивици казненог простора, много играча ишло код судије да протестује: то је пенал, фаул је био унутра!
Онда би дошао Синиша и рекао свима: момци, пенал или слободан ударац – свеједно је, то је увек гол.
Није била шала. Заиста је то говорио.
А остали би ућутали, јер би он после тога заиста постигао гол и ми бисмо побеђивали.
Незаборавно је када је 1998. против Сампдорије постигао три гола из слободних удараца на истој утакмици. То је портрет једног одлучујућег играча. Али не само због голова.
Знаш ли шта значи имати централног дефанзивца са таквом левицом? Мења ти утакмицу у једном тренутку. Он је читао тактику боље од других. Један пас од 60 метара, цак – контра и гол.
И увек је био међу првима који стижу на тренинг.
Хтео је да млади науче да шутирају како треба. Није чувао тајне своје класе само за себе, учио је друге.Чак и голмане. Доводио их је до лудила, знали су где ће да шутира, али лопта ипак није могла да се заустави.“