„Rat se približavao kraju. Rusi su nadirali. Pavelić se spremao za bekstvo. Ustaške glavešine su napustile Jasenovac…
A u Jasenovcu su ustaše, oni koji su ostali, pripremali oproštajnu zabavu.
Iz Zagreba je javljeno da je Tito pobio partizanske komandante što su se spremali da samoinicijativno napadnu Jasenovac.
Da mogu da na miru završe posao, a onda u kamione i za Blajburg…
Robovi su kopali jamu dva sa osam.
Dubine dva metra. U nju su smestili onoliko ljudi koliko je stojeći moglo da stane.
Cigani-kovači sa maljevima su razbijali lobanje.
Da ih nagrade pustili su ih medju žene što su posebno hranjene i služile za zabavu ustašama.
Bile su tu najlepše Srpkinje i Jevrejke sa cele Neovisne Hrvatske.
Sara Levi, pijanista, najlepša Jevrejka Zagreba bila je trudna.
„Tebe ćemo udati“, rekli su joj.
Nabavljena je i venčanica.
Mladoženja – najružniji Ciganin koji je dobio svečano odelo.
Pokazao se kao najbolji, najviše je lobanja razbio.
Poslednja noć u Jasenovcu. Spremala se svadba.
Otvoreni su zapovjednički podrumi. Izneseno najbolje vino, viski, armanjak. Konzerve sa kavijarom.
Pekli su se janjci. Uvežbavo orkestar od najboljih muzičara Cigana.
Većina logoraša već je bila pobijena.
Savom su plutale lese leševa.
Dovedene su žene za zabavu. Gole.
Sa prvim mrakom je počelo.
Orkestar je zasvirao omiljene ustaške pesme.
Da piju počeli su kad su zapovjednici napustili logor smrti.
Muslimani su doveli Srbe dečake na kojim su se redali. Kojim su bili povađeni zubi da bi mogli da im ga duvaju, ali ne i da ugrizu.
Oko stolova su se motali logorske mačke i psi navikli na sveže ljudsko meso.
„Mi Hrvati na pijemo vina, već pijemo krvi od Srbina“, pevale su hercegovačke ustaše.
Kad su otvorili zatvorsku bolnicu na početku rata pušten je i Koljač koji je orgazam završavao klanjem žena i dečaka.
Regrutovan za Jasenovac. Četiri godine je svakodnevno radio.
Veselje je već bilo uveliko u toku.
Otvorili su kasu i iz nje izadili svežnjeve kuna države u nestajanju.
Kitili su Cigane kunama. Oduševljeni Cigani trpali u džepove, u violine.
„A di je ovdi stari svat? Kakva je to svadba bez Starog svata?“, pitao je Mladoženja.
„Stari svat će bit onaj ko pokolje noćas za sat najviše Srba i Židova“.
Poslali su Cigane da lože vatre .
Pet najvičnijih je ustalo.
Ostali su otišli po robove.
Krenuli su prema barkama.
Izašao je i orkestar. Pijani cigani su svirali „Dojčland, Dojčland, iber ales“
Izvodili su žive kosture, koje su danima hranili čorbama od kora krompira, prema vatrama na obali.
I počelo je. Glave su ređali kraj sebe, a tela su Cigani bacali u reku.
„Liži noževe“. I ustaše su lizale.
Najstariji je gledao na sat.
Sava je tu bila mirna i leševi su se gomilali.
Rasle su i gomile sa glavama.
Jedan je voleo da kolje decu. On svoje leševe nije bacao u reku. Ređao ih je u krug oko vatre.
Prvo devojčice, a onda preko njih dečake. Gole.
Nije učestvovao u takmičenju. Više je voleo da samo preseče srbosjekom aortu. Žrtve su umirale duže.
Pobijedio je profesionalni mesar, kojem je tek deda postao papin vjernik. Skorašnje konvertite su i birali za Jasenovac.
Kad je prošao sat, ostatak su nabili u barake.
Barake su zapalili, a oni se vratili za sto i nastavili sa janjetinom i pićem.
Krici ljudi iz zapaljenih baraka su se mešali sa muzikom preko koje su bacali kune…
U kara-sevdahu, Fatmir iz Kozarca je odgrizao goloj ženi komad dojke.
Ispljunuo je, ali se komada mesa odmah dočepao logorski pas.
„Udri cojke“, naređivao je stari svat.
I ciganski orkestar je svirao.
A onda su po stolu počeli da lome čaše.
Nije bilo više čaša ali su nastavili da piju iz flaša.
Drugi je ženi do sebe odrizao bradavicu.
Fadil je svog omiljenog dečaka nabio preko stola. Razvalio mu je anus. A onda, dok je svršavao, preklao ga.
U zoru se napušta Jasenovac.
„Žene na sto, da igraju“.
Po stolu su, po staklu, igrale najlepše devojke od Zemuna do Zagreba. Dobro hranjene i smeštene u posebnom odjelu.
Bile su gole sve. Odavno su prestale da se stide.
Cigani su svirali cajke.
„A mlada, šta ti čekaš, svlači se“.
Mladoženja kovač je trgao odeću sa nje.
Stomak joj je bio već veliki.
„As ti gospe, dal’ nosi muškića ili žensko?“
„Sad ćemo da proverimo“, rekao je stari svat.
Četvorica su je uhvatili za ruke i noge. Razapeli na stolu.
Prišao je sa srbosjekom pijanistkinji Sari Levi i rasekao joj trbuh.
Sara se onesvestila.
„Muški, gospe mi, ima muricu“.
Podigao je dečkića za nogu, presekao pupak i bacio ga logorskim psima.
A onda i njoj presekao aortu.
Približavala se zora. Muzika nije prestajala.
„Žene. Sve.“
Svaki je navalio na prvu koju je dohvatio.
Klali su ih kao janjce i bacali psima.
„Ajme ljudi, sviće“.
Ostali su samo Cigani.
Prvo su zaklali mladoženju, a onda ostale kovače.
Muziku su pobili iz strojnica. U znak zahvalnosti.
Izašli su iz barake u kojoj je bila svadba i u kojoj su ostali samo leševi, polili sve benzinom i zapalili.
Iznutra se čulo samo zavijanje pasa.
Ukrcali su se u kamion i krenuli put Blajburga…“
MARKU PERKOVIĆU TOMPSONU ZA FILM KOJI ĆE DOBITI OSKARA.
Napisao: Nebojša Jevrić