Драги наши новинари, сниматељи, монтажери, водитељи и твитераши с микрофоном – честитамо вам ваш дан! Знамо – није лако бити новинар у Црној Гори. Једно око на камери, друго на рамену, треће у души… и сва три шапућу шта смијете, а шта не би требали.
Али ми вам поручујемо: нека вам пера буду оштра, а леђа још шира. Да вас не савије ни политика, ни уређивачка политика, ни телефон „одозго“.
Да имате плату којом се не купује само млијеко и хљеб – него и интегритет. Да можете бити независни не само у уводу, него и у животу.
А ево и једна молба: сјетите се да у Црној Гори живе разни народи. Не само они што имају више конференција него становника. Срби у Црној Гори нису урбане легенде – живимо, дјелујемо, говоримо (и ијекавица нам баш добро стоји).
Не тражимо медијски поклон – него медијску правду. Да не буде као у оном вицу: „Сви су заступљени, само сте ви – у фусноти.“