Драги читаоци преносимо вам убудуће догађаје и дешавања које организују како наши сународници из региона тако из дијаспоре. Пред вама је текст, видео и фото галерија са догађаја Марш у славу предака из Македоније.
За достављени материјал захваљујемо се гдину Зорану Жугићу , предсједнику Заједнице Срба у Македонији. Присутнима се обратио Сава Стамболић
Специјални изасланик Председника Владе Србије г. Вучевића који је био гост на Кајмакчалану.
У недељу 22. септембра присуствовао сам, у име Милош Вучевић државној церемонији обележавања 108. годишњице освајања врха Кајмакчалан, којим су 1916. ослобођени први километри Краљевине Србије у Великом рату.
Око капеле Светог Петра подигнута у част Петра Карађорђевића на самом, 2.521 метар високом, врху планине Ниџе сабрали смо се да одамо државну почаст јунацима Српске војске, нарочито њене Дринске дивизије, чијих је пет хиљада јунака погинуло избацујући бугарског окупатора са српске „Капије слободе“.
Надахнуту беседу произвео је министар Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Nemanja Starović говорећи део потресне песме Алексе Шантића „Кајмакчалан“, коју је написао 1920. и коју заиста доживите када видите и прођете тим изузетно суровим и неприступачним пределом, уз стрмине којима су српски војници јуришали, борећи се не само са ветром, већ са жицама, рововима, бајонетима, митраљезима и топовима:
Путниче, стани! Овде леже они!
Гомиле ове прах краљева крију.
С капом у руци њима се поклони,
И редом тако ижљуби их свију!
Из ових хумка, из хрњаге кама,
Где труба свести срца јака сврста,
Празници славе гранули су нама
И мученике скинули са крста.
Овде су вечни, што ватрама жртве
И билом срца пробудише мртве –
Србине, стани! Овде леже они!
Ово су наше лавре и олтари;
Њиховим светлим сјајем се озари,
И чело своје молитвом приклони!
Беседио је и министар одбране Братислав Гашић, нешто ниже од капеле, код саме гробнице, а питомци Војне академије планинарили су са тробојкама и одавали почаст уз гусле и приказ знања из историје.
Спуштајући се низ пусте обронке планине са грчке стране, видео сам и данас по који усамљен крст и каменити гроб у тишини и миру, међу облацима, најближи Небу.
Боравак у Северној Македонији, у Битољу и на планини Ниџе, био је јединствено и потресно искуство. Ходочашће које препоручујем сваком Србину. Ко год жели да дође, доћиће међу своје, код сјајних људи Заједнице Срба у Македонији, коју у Битољу води драги наш брат Зоран Жугић који, заједно са саборцима из других градова, три деценије ради на очувању српског идентитета и споменика.
Много је Срба и српског у Северној Македонији и много је љубави према нашој земљи од пријатељског македонског народа. Обиђите.
