SINE MIŠO, JOŠ NIJE VAKAT DA SE VRĆEŠ!

Turi der, Mišure, onu kartu da napišemo nešto našem Mišu u Minhen, ako može da kreneš. Piši, Milijana, ovako:

Sine Mišo, gledam nešto ovu političku situaciju ovdje kod nas u Crnoj Gori, pa nešto mislim – ako nijesi pročitao ono prethodno pismo u kome sam ti kazivao da je vakat da se vrćeš, da ti sada pravo rečem, kad bolje razmislim, još nije došao vakat, nego sjedi još malo u taj Minhen. Sada mislim da je dobro što si napustio taj Biograd i pošao u tu Evropsku uniju, u, zaj kako se reče, Minhen. Vidim da su svi koji su kod nas na vlast bili išli u taj bijeli svijet, pa se otud vrnuli i evo ih sad zasjeli u fotelje.
Zato mislim da još malo pričekaš sa vrćanjem, jer su sve fotelje pune, i ko zakasni na posa čeka da se neko digne ne bi li on sio. No, dok si još u taj Minhen, viđi, sine Mišo, da još malo poradiš na nekim stvarima, ako već nijesi. Znam da mnogo knjigu dovatio nijesi, pa i nije zgorega – i ovi pojedini kod nas takođe se nijesu mnogo pretrgli, ali imaju neke stranjske diplome, mada su sada kod nas i ove iz Srbije i Bosne – stranjske.
Pišeš li, Milijana?

Sine Mišo, ne znam koliko ti u tu Jevropu pratiš šta se kod nas dešava. Kod nas ti sad više nije toliko bitno ko je veći Srbin, već ko je koje seksualne orjentacije i ko je, da prostiš, spavao sa više žena. Znam ja kakav si ti, sine Mišo, i kakav te glas ovdje bije, da nijesi povukao na taja, pa mislim da si stekao to bitno iskustvo.

Evo neki dan reče jedan važan čovjek – čuj važan, najvažniji u ovi vakat – da sada ima jednu ženu, a da ih je nekad imao mnogo više, pa zato razumije i ove druge sa seksualnim orjentacijama. Da budem iskren, ne znam ti ja šta su to te orjentacije, ali kad spominje da je imao dosta žena, mislim da ćeš ti to razumjeti.

Sine Mišo, da ne zaboravim da ti rečem – bilo bi dobro, ako već nijesi, da poradiš i nađeš barem jednu kosooku, pa makar ti se i ne svidjela. Bitno je da imaš u svoj… kako se ono reče… „Sivi“… Nije, tajo, „Sivi“, nego „CV“. Dobro, der, Milijana, turi onda tako.

Dakle, sine Mišo, ma i ako ne nađeš te kosooke, te stranjkinje, ti kad se vrneš samo reci – bilo ih je, ko će to provjeravat. Ovdje ni mnogo veće stvari ne provjeravaju, a znaš naš svijet – nije mu teško reći i ono što jest i ono što nije, a još ako ima i neki laki evro da dođe sa strane.

Nego, rekoh ti da nije još pravi vakat za vrćanje. Još se ovdje ne zna ko je sa kim i ko će kako izaći, što bi naš narod rekao, pred „Miloša“ iduće godine. Sada je svima Jevropa ispred svega – kako mi jurišamo na nju, nijesu tako onomad jurišali ni Rusi ni Amerikanci.

Još se ovdje, sine Mišo, kod nas politički nije razbistrilo, još je voda mutna, a ima i taloga. Evo ovdje kod nas u Šavnik – neće narod ni da prozbori o politici. Svi nešto zamučali, kažu: koga ujede guja i guštera se boji.

A kod nas više ne znaš ni ko je pozicija ni ko opozicija, pa ti je zato bolje mučat. Ko bi gore, danas je dolje, a sjutra već može biti opet gore.
Nego ti, sine Mišo, vidi, što ti onomad rekoh, da u taj Minhen ili tuda oko njega kupiš, ako treba, neku diplomu, da se sa njom vrneš kući, mada te niko neće pitat da li si i đe što završio. Ovdje kod nas glavno je pitanje: „A đe sam ja tu?“ Ma važilo je, znaš i sam, vazda – kao i ta seksualna orjentacija – ko je koga pito gdje je zalegao i sa kim je zalegao.

Je li se neko pitao otkud kod nas ona uzrečica: „J..eš mi oca“? Pa ako bi nekom strancu danas to rekao, a on preveo na njegov stranjski jezik – evo te preko noći u taj Brisel.
Znaš kakvi smo mi – jedne godine vičemo „Dogodine u Prizren“, a druge „Dogodine u Brisel“. Nije bitno šta mislimo i đe smo, važno je da smo na pravom putu.

Nemoj se ti ništa sjekirati, sine Mišo. Još uvijek gradimo oni put od Tivta do Budve – ni Skadar mu nije ravan. A nemoj se ni plašit ako dođeš aeroplanom – sve je dolje isto, nema nikakvih gradilišta i obećane gradnje puteva. Kažu ovi što su na vlast evo već skoro treća godina, da još nijesu našli nikakav projekat ni plan, a bogme ni se nešto ne pretrgoše da ih urade. Sad će to ubrzat pred izbore.

Ako dođeš aeroplanom, ne znam na čiji ćeš aerodrom slijetat – možda ga, dok ti dođeš, i nekom izdamo. Što bi se mi mučili i radili kad ima u taj bijeli svijet onih koji jedva čekaju da oni nešto rade.

Nama je bolje da se pitamo „A đe sam ja tu“, kod stranaca je to lakše pitat nego kod nekog našeg „stranca“.
Dakle, da ponovim, sine Mišo – nije vakat još za vrćanje, ali ti budi spreman da te nešto ne iznenadi.

Sad vidim kako je đed Miladin bio dalekovid, pa kad si se rodio, nadjenuo ti ime Mišo. Znao je on da će doći vakat da sve što počinje sa „Mi“ ima političku težinu. Evo Mi(lo), pa Mi(lojko), pa eto i ti – Mi(šo).

Milijana, dodaj mi tu kartu i kovertu da je dobro oližem da se prione, ne bi li onaj Joksim slučajno otvorio i pročitao šta smo napisali. Znaš Joksima – nije mu vjerovati. No ću ja za svaki slučaj ponijeti sam to pismo na poštu u Šavnik.

Perica Đaković