Данас је шест година од великог и свенародног Световасилијевског сабора у Никшићу.
Након Тројичинданског сабора одржаног 15. јуна 2019. године у Подгорици поводом утврђивања Предлога закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница од стране Владе Црне Горе – 16. маја 2019. године, у Никшићу је 21. децембра 2019. године одржан велики црквено-народни сабор поред моштију Светог Василија Острошког у храму који је посвећен овом Божијем угоднику, а које су овим поводом, као позив на мир, братску љубав и слогу, донијете на поклоњење вјернима.
Уочи сабора у Никшићу Митрополија црногорско-приморске и Епархија будимљанско-никшићке су позвале све православне вјернике и све људе добре воље на љубав и заједништво у молитви против безакоња, за одбрану светиње, братско помирење и исцјељење братомржње која трује Црну Гору.
Световасилијевски сабор, као и Тројичиндански када је температура прелазила 40 степени Целзијуса, одржан је у изузетно екстремним временским условима под јаким вјетром и пљусковима, који ипак нијесу спријечили свештенство, монаштво и вјерни народ да искажу протест против понижавајућих и дискриминаторних одредби Предлога закона о слободи вјероисповијести и затраже његово повлачење. Упркос многобројним и разним притисцима, које је тадашња власт користила како би онемогућила веће присуство вјерника, овај молитвени сабор је сабрао више хиљада грађана Црне Горе, који су још једном позвали власт на повлачење дискриминаторног закона, чије ће усвајање 27. децембра 2019. године у Скупштини Црне Горе довести до организовање масовних литија за одбрану светиња широм Црне Горе, а 30. августа 2020. године и до пада режима који је донио и изгласао спорни закон.
Сабор у Никшићу је почео Светом архијерејском литургијом коју су у Саборном храму Светог Василија Острошког, покрај светитељевих моштију, служили сада већ светопочивши Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископи: тадашњи будимљанско-никшићки, сада Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, рашко-призренски Теодосије, милешевски Атанасије, пакрачко-славонски Јован, захумско-херцеговачки Димитрије, бихаћко-петровачки Сергије, тада диоклијски сада будимљанско-никшићки Методије, такође сада блаженопочивши тада умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије, са многобројним свештенством и свештеномонаштвом.
У литургијској бесједи након читања Јеванђеља бесједио је Владика Јоаникије: Сабрали смо се око имена Божјега и око моштију Светога Василија Острошкога. Ево, ово Јеванђеље које смо управо чули је темељ овога сабора. Господ је сабрао своје апостоле и дао им силу и власт, и благодат да исцјељују људске немоћи, да ослобађају од демонских напасти, да просвећују силом Божје истине и правде све народе. Обукао их је у силу са висине да се не боје у овоме свијету него да воде брод Цркве своје кроз сва времена сигурним царски путем.
Након Литургије, сабранима се обратио Митрополит Амфилохије који је рекао да савремени безумници хоће да отму храмове за себе: Ни Турци нијесу радили што ови безбожници желе – да отму цркве и дају их сектама. Ова група богаташа, бивших титоиста су опљачкали сва предузећа, а сада хоће и храмове. Неће моћи!
Потом су прочитани: писмо Патријарха цариградског Вартоломеја предсједнику Црне Горе Милу Ђукановићу у којем га упозорава да не дискриминише Цркву у Црној Гори, одлука Синода Руске православне цркве о овом питању, писмо Папе римског Франциска Његовој светости Патријарху српском г. Иринеју, писмо предстојатеља Украјинске православне цркве Митрополита кијевског Онуфрија, подршка манастира Хиландара сабору и на крају проглас и завјет сабора о одбрани Цркве у Црној Гори.