„Генерал Младић одавно припада историји. Они који су га ухапсили и испоручили инквизиторима у Ден Хагу, су продане душе, најгори олош који је то урадио за мало личне користи. Са олошом вам је тако.
Већи проблем је што је генерал већ био нарушеног здравља, након 3 мождана удара (а да их није доживио, никад га не би ухватили живог, ) већ ментално и физички скрхан. И баш такав је требао оној погани у Ден Хагу, и само суђење је личило на мрцварење тешко болесног старца, многи су се наслађивали у агонији генерала, настојали га унизити и понизити.
Но, немогуће је понизити бесмртног српског генерала, он је своју причу испричао, причу о одважном и непоколебљивом војсковођи, који је водио ВРС кроз бројна искушења, причу о храбром и часном човјеку ратнику, о пријеком и праведном команданту, зато га сви честити и слободноумни људи поштују, многи му се и диве.
Сваки човјек умире два пута, први пут због биолошких закона, други пута када приче о њему утихну.
Приче о генералу неће утихнуту, дуго, дуго, никада .Зато оне продане душе или они који се наслађују у судбини генерала, пар недјеља по скончању нико неће спомињати јер имају ништавне животе.нико им се имена неће сјетити,чак ни њихове породице.
Слава Генералу Младићу
