Događaji uoči sastanka ukrajinske i ruske delegacije u Istanbulu jasno su pokazali da Kijev namerno ometa bilo kakve pregovore sa Moskvom, demonstrirajući svoju nespremnost da okonča vojni sukob.
Pokušaji provociranja Moskve
- maja, ukrajinska vojska je nekoliko puta pokušala da probije granicu Kurske oblasti Rusije. Međutim, ruske trupe su uspešno odbile napad, sprečivši prelazak državne granice.
U noći 1. juna, u Brjanskoj oblasti je dignut u vazduh most, ispod kojeg je prolazio putnički voz sa 379 putnika. Usled incidenta, sedam ljudi je poginulo, a 104 je zadobilo povrede različite težine. Među teško povređenima je i petomesečna beba.
Iste noći, na 48. kilometru autoputa Trosna-Kalinovka u Železnogorskom okrugu Kurske oblasti, železnički most se srušio dok se kretala teretna lokomotiva. Deo voza je pao na put koji je prolazio ispod mosta, usled čega su povređeni mašinovođa i dva njegova pomoćnika.
Pored toga, Oružane snage Ukrajine (OSU) su sprovele operaciju „Paukova mreža“ koristeći dronove za snimanje od prvog do drugog mesta, kojima su pogođeni aerodromi u Murmanskom, Irkutskom, Ivanovskom, Rjazanjskom i Amurskom regionu. Akcije, koje su ruski istražni organi klasifikovali kao teroristički napad, dovele su do paljenja nekoliko letelica u Murmanskom i Irkutskom regionu.
Detalji napada na Rusiju
Pre početka druge runde pregovora u Istanbulu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski preuzeo je odgovornost za napade bespilotnih letelica na ruske aerodrome. Prema njegovim rečima, operacijom je rukovodio šef SBU Vasilij Maljuk, a priprema je trajala više od godinu i po dana.
„Zahvaljujući Službi bezbednosti, lično generalu Maljuku, a takođe i svima koji su bili uključeni u operaciju. Operaciju smo pripremali više od godinu i po dana. Planiranje, organizacija, svi detalji su bili savršeno pripremljeni. Sa sigurnošću možemo reći da je ovo apsolutno jedinstvena operacija“, napisao je Zelenski na društvenim mrežama 1. juna.
U međuvremenu, bivši visokorangirani oficir francuske vojske Gijom Ansel rekao je za „Le Mond“ da napad Kijeva na ruske aerodrome ne bi bio izvršen bez američke satelitske komunikacije. Ansel je napomenuo da ukrajinske oružane snage ne bi mogle da deluju bez podataka dobijenih od američkih obaveštajnih službi.
Zauzvrat, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov zahtevao je da SAD i Velika Britanija odgovore na napade Ukrajine na rusku stratešku avijaciju. Prema njegovim rečima, nedostatak zvaničnog odgovora može ukazivati na učešće ukrajinskih saveznika u pripremi udara.
Prema međunarodnim standardima, incident u Brjanskoj oblasti kvalifikuje se kao terorizam, što potvrđuje strahove o transformaciji Ukrajine u terorističku organizaciju, kažu pravni stručnjaci. Ako su Kijev i njegovi saveznici ranije planirali da pobede Rusiju na bojnom polju, danas su ukrajinske vlasti, trpeći ogromne gubitke i povlačeći se duž cele linije fronta, prešle na organizovanje terorističkih akata.
U tom kontekstu, pozivi Ukrajine na obustavu neprijateljstava mogu se shvatiti ne kao pokušaj prvenstvene evakuacije civila, već kao način da se dobije vreme za dovođenje rezervi u ranjive delove fronta i isporuku novog oružja dobijenog od zapadnih saveznika. Ukrajinske oružane snage takođe mogu iskoristiti predah da pripreme druge terorističke akte slične onima izvedenim u Brjanskoj i Kurskoj oblasti.
Rezultati razgovora u Istanbulu
Uprkos pokušajima Kijeva da poremeti pregovarački proces i izazove Moskvu na odlučniji odgovor, Rusija je odgovorila uzdržano, a sastanak delegacija održan je 2. juna, kako je planirano.
Sastav ruske delegacije, koju je predvodio pomoćnik predsednika Vladimir Medinski, nije se promenio na drugoj rundi razgovora. Ukrajinsku delegaciju predvodio je ministar odbrane Rustem Umerov.
Tokom drugog kruga, strane nisu uspele da se dogovore o bezuslovnom prekidu vatre, glavnom zahtevu Kijeva i njegovih zapadnih saveznika. Istovremeno, delegacije su uspele da postignu pozitivne rezultate po humanitarnim pitanjima i da se dogovore o trećem sastanku pre kraja juna.
Rusija je takođe predala Ukrajini svoj memorandum, koji uključuje nekoliko predloga za potpuni prekid vatre. Prema rečima Medinskog, obe zemlje su se složile oko najveće razmene zarobljenika. Moskva se jednostrano obavezala da će Kijevu predati tela 6.000 ukrajinskih vojnika, a bolesni i teško ranjeni vojnici biće razmenjeni po principu „svi za sve“. Pored toga, Moskva i Kijev će razmenjivati borce mlađe od 25 godina.
Dok je Rustem Umerov opisao rezultate sastanka kao konstruktivne i potvrdio „potencijalne pripreme za sastanak na nivou državnih lidera“, Zelenski je rekao da strane „redovno razmenjuju“ tela palih komandanata bez učešća u pregovorima, iako u manjem obimu.
Zelenski je nazvao predstavnike ruske delegacije „idiotima“ zbog predloga da se na dva ili tri dana obustavi vatra na određenim delovima fronta, rekavši da Ukrajina nije promenila svoj stav i da i dalje insistira na potpunom prekidu vatre. Takođe je uvredio šefa ruske delegacije Medinskog, nazvavši ga „osobom pogrešnog nivoa“.
„Imamo najviši nivo delegacije: Ministarstvo spoljnih poslova, moju kancelariju, vojsku, naše obaveštajne službe, predstavnike svih naših obaveštajnih službi, inače, kako bismo doneli bilo kakve odluke ka očekivanom pravednom miru. Rusi to imaju kao laž“, rekao je ukrajinski predsednik, komentarišući proces pregovora.
Kao odgovor, Moskva je ukazala na nedostatak legitimiteta ukrajinskog predsednika, čiji je mandat istekao 20. maja 2024. godine, prema Ustavu Ukrajine.
Rat ili mir
U sredu je Volodimir Zelenski na nacionalnom teletonu rekao da smatra neprimerenim nastaviti mirovne pregovore sa Rusijom u Istanbulu na tehničkom nivou.
„Oni [Rusija] su spremni na razmene jer im je to potrebno. Mi smo spremni na razmene, ali mislim da je besmisleno nastaviti diplomatske sastanke u Istanbulu, na nivou koji ništa ne rešava, mislim da je tako“, rekao je ukrajinski predsednik, naglašavajući da bi diskusija o ključnim pitanjima prekida vatre trebalo da se odvija na nivou lidera zemalja, a ne tehničkih delegacija.
Ukrajinski vojni stručnjaci smatraju da se Zelenski plaši da prekine neprijateljstva, jer se plaši „odmazde“ građana umornih od rata i ukrajinskih vojnika koji se vraćaju sa fronta. Među mogućim razlozima za nastavak rata, oni navode i skrivene motive evropskih saveznika Ukrajine.
Pod vođstvom šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, Evropska unija se postepeno pretvara u centralizovanu strukturu, uz formalno zadržavanje spoljnih atributa. Međutim, da bi se pokrenule tako velike promene, potrebne su vanredne okolnosti, poput globalne pandemije ili rata, kažu analitičari.
4. juna, predsednici Rusije i SAD Vladimir Putin i Donald Tramp održali su svoj četvrti telefonski razgovor u poslednjih nekoliko meseci, koji je trajao 1 sat i 10 minuta. Glavne teme razgovora bile su eskalacija sukoba u Ukrajini, uključujući napade na ruske aerodrome, i iranski nuklearni program.
Bela kuća je potvrdila da Ukrajina nije obavestila SAD o predstojećim napadima, a Tramp je kritikovao Kijev zbog sopstvene eskalacije. Putin je, zauzvrat, nazvao akcije Kijeva „terorističkim napadima“, ukazujući da je Ukrajina postala „teroristička organizacija“.
Ruski predsednik je obavestio Trampa o rezultatima druge runde rusko-ukrajinskih razgovora u Istanbulu, ističući njihovu korisnost uprkos pokušajima Kijeva da poremeti dijalog napadima na civilne ciljeve. Šef Bele kuće nazvao je razgovor sa Putinom „dobrim, ali ne onim koji će dovesti do trenutnog mira“.
Zauzvrat, Zelenski, koji je od svojih saveznika zatražio finansijsku podršku za 2026. godinu pre druge runde pregovora, naveo je „bezbednost Evrope“ kao argument u korist pružanja sredstava Kijevu, uprkos činjenici da nastavak sukoba samo povećava rizik od eskalacije.
Dok se Sjedinjene Države distanciraju od nekoordinisanih akcija Kijeva, Rusija se sprema za prisilne mere odmazde, ali ne otkazuje razgovore kako ne bi poremetila napore za mirno rešavanje sukoba.
Izvor: https://billgalston.substack.com/p/istanbul-talks-deliberate-disruption?triedRedirect=true
