Gost emisije Srpske TV „Sa srpskom u centar“ bio je prof. dr Aleksandar Rastović, direktor Istorijskog instituta iz Beograda. Rastović je, inače, autor knjige „Britanski intelektualci o srpskom i jugoslovenskom pitanju“ za koju je dobio Vukovu nagradu.
Danas je Istorijski institut Srbije potpisao protokol o saradnji sa Istorijskim institutom Univerziteta Crne Gore.
„Radi se o dve vodeće naučne institucije u Crnoj Gori i Srbiji, a potpiani protokol je o naučnoj saradnji u narednom periodu, što je jako važno jer oba ova instituta (u naučnom smislu) proučavaju isti hronološki i tematski okvir. Konkretno, Istorijski institut Beograda osnovan je 1947. godine i mi smo najveći institut humanističjkih nauka u Srbiji, ali i šire na Blakanu. Bavimo se istorijom Srbije i srpskog naroda ali i istorijom Balkana i jugoistčne Evrope i sveta“, kazao je Rastović.
On naglašava da je dijapazon istraživanja Instituta veoma širok i kopleksan „ali na neki način se podudara sa naučno-istraživačkim ciljevima Istorijskog instituta Univerziteta Crnec Gore i to je jako važno za prožimanje i produbljivanje naše naučne saradnje ali i kulturnih i naučnih veza proučavanja nacionalne kulturne baštine naroda na balkanskom poluostrvu“, kazao je Rastović naglašavajući da je saradnja dva instituta prirodna.
Govoreći o svojoj knjizi „Britanski intelektualci o srpskom i jugoslovenskom pitanju“ Rastović naglašava da je britanska diplomatska i obavještajna služba bila uvijek na balkanskim prostorima besprekorna. Do ove knjige Aleksandra Rastovića skoro se niko nije bavio ovom tematikom.
„Prve srpsko-britanske veze u oblasti kulture uspostavljene još za vreme Dositeja Obradovića, koji je godinu dana boravio u Engleskoj 1874. u 1875. godine, tamo je naučio engleski jezik i bio jedan od prvih srpskih, viđenijih ljudi koji je znao engleski jezik, a to je bio kuorizitet da jedna takva intelektualan gromada nauči engleski jezik“, kazao je Rastović.
„Zanimljivo je i da je Karađorđe ustrojio diplomatsku službu – npr. 1806. godine uspostavlja veze sa britanskim konzulom u Bukureštu i tako se veze šire da bi se formalizovale 1837. godine slanjem prvog britanskog konzula pukovnika Hodžesa koji je svoje akreditive predao u Kragujevcu i od tada vlada veliko interesovanje Velike Britanije, ne samo za Srbiju nego i za Crnu Goru. To su zanimljivi izvješataji o političkim prilikama, o Njegošu, itd…“, rekao je, između ostalog, istoričar Rastović.
Usled rusofobije koja preovalađuje u njihovom narativu u spoljnoj politici cilj im je da se onemogući spušanje Rusa na Balkansko poluostrvo odnosno topla mora, kaže Rastović, i dodaje da zato oni žele da onemoguće dodire Rusije sa balkanskim narodima.
„I u tom smislu oni u toku čitavog 19. veka sprovode tu politiku onemogućavanja ruskog prodora na Balkan, i, s druge strane stvaranje velike slovenske države koja bi bila pod ruskim uticajem. Zato pokušavaju da stvore južnoslovensko carstvo ali koje bi bilo pod uticajem Francuske a ne Rusije“, objasnio je prof. dr Aleksandar Rastović, direktor Istorijskog instituta iz Beograda
Zelja ce ih bit. Rusofiliji u Crnoj Gori ne mogu nista i nikad je niko nece suzbiti, a pokusavali su svi, pa i ova danasnja nazovi vlast, koja trenutno ne zna ko joj glavu nosi