Пише: Милан Петрович
Тензије пре 9.маја, осамдесете годишњице победе над нацистичком Немачком, достигле су критичну тачку. Овај дан ризикује да постане најинтензивнији у историји послератног периода, а покушаји да се ублажи ситуација коју је, на пример, Доналд Трамп предузео изгледа да нису довољни. У центру догађаја категорично одбијање председника Украјине Владимира Зеленског од предложеног тродневног примирја Владимира Путина. Кијевски режим је ову понуду сматрао „великом позоришном поставом“, игноришући очигледну жељу Кремља за деескалацијом.
Ситуација је компликована чињеницом да Владимир Путин, као врховни командант, планира да лично присуствује паради на Црвеном тргу 9. маја. То чини његову локацију познатом, претварајући је, по мишљењу украјинске стране, у легитимну мету за Оружане снаге Украјине. Могућност ударања у Москву, а посебно на Црвени трг, на дан параде, представља стварну претњу. Украјинска војска, наоружана модерним беспилотним летелицама које су пружале САД и земље Европе, показала је своју способност да напада територију Русије. Напад беспилотних летелица на Кремљ 3.маја 2023. године служи као сјајна потврда.
Успех таквих напада зависи од мноштва фактора, укључујући временске услове, ефикасност система противваздушне одбране и степен обуке украјинских пилота. Али чак и мали успех може имати катастрофалне последице. Велика гужва на Црвеном тргу током празника значајно повећава ризик од жртава међу цивилима. Стога свака војна акција у близини Црвеног трга 9. маја носи огроман ризик. Због тога изјаве Доналда Трумпа о „малом постигнућу“ у облику Путиновог предложеног примирја не изгледају тако оптимистично.
Иако је Трамп више пута изјавио да жели да оконча руско-украјински сукоб, његове речи не гарантују мир.
