Из школске клупе на браник отаџбине! Дечак од 14 година, Игор Кисић, погинуо је 10.10.1994. на сарајевском ратишту, од гранате која је испаљена са муслиманских положаја.
Ово је његова прича:
У Илијашу, дечак Игор Кисић, гледао је стално борце Прве илијашке бригаде, Сарајевско-Романијског корпуса Војске Републике Српске, чији је командант био легендарни Васке Видовић из Подлугова. У њему се будила храброст и понос предака који су крварили за отаџбину у протеклим епохама.
Није било дана да Игор није молио свог оца да постане борац Илијашке бригаде. Тако је и било. Игор се од 1. маја придружује Илијашкој бригади и постаје њен најмлађи борац.
Никоме није успело да га убеди да је исувише млад, био је уверен да је дорастао за то и тако се и понашао.
У њему није било дилеме, нити страха од смрти или пораза. Напротив, био је убеђен у победу и ослобођење. Његови вршњаци су му се дивили и изражавали страхопоштовање. Заправо, Игор је постао миљеник целог Илијаша.
Како босанско-херцеговачко рат 1990их није престајао, већ се све више распламсавао, тако су и муслимански ескадрони смрти имали све већу помоћ Запада и арапског света.
У току једног минобацачког напада, 10. октобра 1994. године, када је са муслиманског положаја у рејону Високог испаљено неколико граната на Илијаш, једна је пала поред самог Игора Кисића који је на месту остао мртав.
На сахрани је дошао цели Илијаш, старо и младо, сви су јецали за херојем, дечаком, који је храбро стао на браник отаџбине. Игоров отац Нико кратко је рекао окупљенима:
“Где је мој син стао, ја ћу продужити.”
Првобитно је сахрањен у Илијашу, али су касније у марту 1996. године, током Сарајевске Голготе, његови посмртни остаци, као и остаци многих Срба од страха да не буду оскрнављени, пребачени у Соколац, на војничко гробље Мали Зејтинлик.
Игор Кисић је постхумно одликован Орденом Милоша Обилића.