Ево исечка једног текста о попуњавању Титових јединица крвним српским непријатељима (у другој половини 1944. године), онима који ће ускоро затим учествовати у организованим покољима српских грађана и сељака, свештеника и солунских ветерана, националних бораца и цивила током борби за “ослобађање Србије” самим крајем рата:
“Тито је издао амнестију за све припаднике домобранских и СС јединица који се предају до одређеног датума. Хиљаде припадника „Ханџара“ искористило је ту прилику, што је довело до озбиљног кадровског осипања есесовске 13. SS (“Ханџар) дивизије”.
Пазите – “ЗА СВЕ” који се предају Титовим партизанима, а након тешких злочина које су ови амнестирани борци супротне стране починили до тада.
Ова злочиначка SS формација је основана у фебруару 1943. са одобрењем поглавника Павелића (сви су имали НДХ пасоше и били су са територије Хрватске и Босне) и по одобрењу лично Химлера, као и великог муфтије Мухамеда Амина ел Хусеинија исламског јерусалимско-палестинског верског поглавара.
Западни аналитичари често ово стављају искључиво у контекст “слабљења есесовачких трупа”, не пишући о њиховом дотадашњем деловању и злочинима против локалног (искључиво српског и јеврејског становништва). Па кажу:
“… Док су нацисти видели Босну као поље за своје геополитичке циљеве, босански сељак у дивизији је желео само да сачува своје село од уништења. Када је постало јасно да та дивизија више не штити села, већ само немачке интересе, подршка је нестала… Партизанска победа није била само војна, већ и дипломатска – умели су да препознају моменат када су „Ханџаровци“ постали разочарани Немцима и отворе им врата за прелазак, чиме су суштински „изнутра“ уништили ту СС јединицу пре него што је иједан велики метак испаљен…”
Ту као да нису били важни сви они страшни злочини над српским становништвом (посебно у североисточној Босни), већ само слабљење и распад ове “елитне” (посебно крволочне) нацистичке јединице.
Невероватно, али је тако.
Драгослав Бокан