Пише: Михаило Меденица
Тужна си ако ти је Мило Ђукановић вредан слободе а војвода Павле робије!
Ако ти ова фуњара и фукара још господари а бронзани четовођа тамнује- стиди се, шта друго да ти кажем, добра моја?!
Ако ми владику Методија прогониш, поново јуришаш на цркве и манастире, хапсиш невине а прећуткујеш барјактаре јада и жучи…ако те толико волим а не видим да ме волиш и мало- бесрамна си, бре!
Знам, ружно је и срамотно што ти ово велим и презирем себе због тога, али моја си, а ја нажалост све мање твој!
Јесмо ли се толико променили да се не познајемо, или се нисмо променили уопште?!
Веровао сам да ћемо гузице заменити образима, а биће да смо само гузице сменили за гузице, а образ негде под кирију…
Видиш ли се, мученице: једног си Мила стресла с плећа да зајашу десетине Мила…
Видиш ли да су ти “ослободиоци” стргли ланце само да их доправе и ојачају, па врате на руке, ноге, гушу…
Видиш ли да те поново распињу, али не као Христа- Бога, но најобичнију протуву?!
Видиш ли да чине безмало све што и она расточка фукара, али с више љубави..?
Он те је презирао, ови те “воле”, а ти једнако утамничена.
Ослободили су себе и себи пут да господаре, нико да ти служи, видиш ли, аман, слепице с ловћенске свевидости?!
Волим те, схваташ ли! Ти јеси оно најбоље у мени, а шта си то постала себи..?
Сигурна кућа за Мила Ђукановића, битангу! Његов легат!
Задужбина најгорег!
Недовршени мемоари фукаре које, биће, има ко да допише…
Шта се променило, мила моја, осим што смо старији и све даљи једно другоме?
Слобода за Мила Ђукановића колко може да заграби, покраде, препрода, орочи да дане будуће…и превише места за гузице начињене по његовом калупу!
Мртва моја Црна Горо!
Још ћеш ти певати о слободи док те“ослободиоци” кусурају у биртијама на исти онај цех који су трбали да подвуку и наплате Ђукановићу, а не да се бесрамно дописују на њега! Чујеш ли, моја Црна Горо, или је све моје заглушила “песма” ланаца у које те наново ките да их ко знамење носиш?