Драга породице, родбино и пријатељи,
Опростите ми што овај текст не могу посветити „покојном“ Срђану, јер за нас који смо га искрено вољели он ће заувијек бити бесмртан. Чак и сада, у гробу, више је жив од нас живих.
Нама, твојим пријатељима, браћи, породици… Нама су прексиноћ јавили да си се поново родио, да си оживио у вјечности.
Све је у твом овоземаљском животу било како треба бити.
И породица, и пријатељи, и начин како си живио, и како си људе волио, и како си се за њих до краја свог живота жртвовао.
Много је симболике у твојој смрти у страсној недјељи, сахрани на Велики петак, Васкрсу…
Као је Бог све нас желио подсјетити како изгледа живот праведног и мученог човјека. И како такав човјек сконча на овоме свијету.
Прогањан, лажно оптуживан, од Јуда продат за тридесет сребрњака, распет…
Носио си храбро свој крст.
Када су други посртали и падали у очајање, ти си их подизао, храбрио, узимао на своја плећа њихов терет, вукао напријед.
Био си радостан човјек и честит Србин. Био си диван отац, супруг, брат, син… Био си најбољи пријатељ сваком свом пријатељу. Простодушан као дијете.
Био си човјек који није знао за немогуће и који је увијек око себе ширио радост, наду и оптимизам. Чак и кад је све изгледало безнадежно.
Срђане, брате…
Много је људи дошло да се опрости од тебе. Стајали смо сви погнутих глава. Ја, који сам те у душу познавао, и са којим си дијелио и добро и зло, знам да си свима све опростио. Ти немаш чега да се стидиш ни пред ким од нас.
Тешко је нама, малим и грешним људима да схватимо Божију вољу. И још теже да је прихватимо.
Био сам у невјерици, љут, очајан и бескрајно тужан кад су нам јавили да си нас напустио. Преиспитивао сам Божију вољу. Нисам одмах схватио да је овоземаљско за малена царство. То царство је Бог маленима и оставио.
Тебе је узео да живиш тамо гдје једино и припадаш…. у царству Небеском, дарујући ти живот вјечни.
Трудићу се да живим барем приближно као што си живио ти, како бих од Бога заслужио награду да се једног дана поново сретнемо у рајском врту.
Тешко ми је да кажем
„Збогом, пријатељу!“
Испратићу те са
„Довиђења!“
Христос васкрсе!
- Ацо Ћирковић са браћом
Александром Млађеновићем и
Александром Петровићем
