Млади Богослов и теолог, потоњи Архимандрит Јустин Поповић, нови Светитељ Цркве Божије, јесте, као што рече, један од његових највернијих ученика и достојних настављача, Владика Атанасије Јевтић „старе вере ново оправдање, живи примјер који показује да свештено предање и богословно Богословље у Цркви није „мртво слово на папиру, него Духом Светим жива сила на спасење свима које Христу хоће вјеровати за живот вјечни, на славу Божију“.
О овом Божијем човјеку, слушао сам још као дијете и ђак, ученик четвртог разреда основне школе, почетком деведесетих година прошлог вијека, долазећи у светоархангелски манастир Ждребаоник, код игуманије Мати Јустине и осталих сестара, духовних кћери Преподобног Јустина и његових ученика Владике Амфилохија и Владике Атанасија. Слика оца Јустина (она сиједе браде, сликана у дворишту манастира Ћелије), била је окачена међу бројним иконама на десном зиду цркве манастира Светог Архангела Михаила у манастиру Ждребаонику. Као дијете у себи сам се питао, зашто ће слика једног сиједог калуђера, међу иконама светитеља (јер манастирска црква још није фрескописана, а даће Бог да и то једног дана буде)? На први поглед гледајући ту слику на зиду, док су сестре читале вечерњу службу, отац Јустин ми је изгледао строг. Загледавајући се у ову слику, и опет се изнова присјећајући његовог погледа, богобојажљиво сам питао једну монахињу, зашто су ставиле слику оца Јустина међу иконе светих. Само ми је кратко одговорила „Свети се радују да је међу њима светитељ наших дана отац Јустин Поповић“. Те ријечи ће ми бити временом јасније, када сам слушао о њему од оних који су га познавали или читао дјела која је он писао. На првом мјесту је ту био Митрополит Амфилохије а онда и Владика Атанасије, игуманија Јустина, која носи име и по овом угоднику Божијем, јер је свој монашки подвиг почела управо код његовог светог гроба у Ћелијама, и други, којима је Преподобни Јустин био учитељ и руководитељ.Његова дјела до којих се могло доћи, вјерни су са љубављу читали и чували и била су право духовно благо.
Била је радост када се добије или купи нека књига коју је писао Отац Јустин или Владика Николај Велимировић.После завршене основне школе, уписавши богословију, од првих дана богословског школовања, сви ми имали смо част да нам један диван предмет предаје Митрополит Амфилохије у првом разреду. Предавао нам је предмет Агиологију, науку о светости и о светима и о житијима светих. И тада, на тим предавањима, Митрополит Амфилохије, поред осталих лекција често нам је говорио и о оцу Јустину. Присјећао се својих успомена, доживљаја, догађаја проживљеним са овим Божијим човјеком. А онда, је нас десетак из првог и другог разреда богословије са Цетиња, садашњи Митрополит Јоаникије, водио на празник Благовијести у Манастир Ћелије 1996. Године. Сјећам се, путовали смо возом из Подгорице до Ваљева, тачније станице Градац, подно манастира. Цијелу ноћ смо престајали и нисмо ништа јели нити пили, ишчекујући да дођемо у манастир Ћелије на литургију, да би се ујутру причестили.
Стигавши до жељезничке станице, одатле смо ишли пјешке до манастира, ујутру око 6-7 сати, таман кад се јутро развајало од зоре. Отац Јоаникије нас је прво повео на гроб Оца Јустина, где смо се поклонили и цјеливали камени крст а потом су нас сестре монахиње примиле у једну просторију да се угријемо поред фуруне. Одморивши мало, чујемо доалзи једна сестра и каже „Гдје су богослови, гдје су ђаци? Благословила је мати Гликерија и рекла је, да вас неколицина помогне око продаје књига?“ Тако се и ја нађох међу неколико ђака да помогнем око паковања и припреме књига за продају. То је за мене била велика част и благослов. После овог првог сусрета са светињом Манастира Ћелије и гробом оца Јустина, вративши се у школу на Цетиње, била нам је радост и сви смо једва чекали следећи час, када ће Владика Амфилохије доћи да нам држи предавања лекције. А од тада смо и почели са још већом пажњом да ишчитавамо и учимо се из дјела Светог Владике Николаја Велимировића и оца Јустина Поповића. Ово споменух на почетку као једно мало свједочанство, како је на нас, тада дјецу и потом ђаке богословце, оставио сусрет са манастирима Ћелијама и Лелићем.На сјећање на тај дан, још чувам за успомену Житија Светих за мјесец октобар, и тумачење Светог Јеванђеља и посланица Светог Апостола Јована Богослова од оца Јустина, које сам на Благовијести те године добио од игуманије мати Гликерије. И ето, по промислу Божијем и по благослову Светог Архијерејског Синода, Бог је удесио да сада и ја предајем а и учим и даље Агиологију и Свето Писмо Новог Завјета у Цетињској богословији, најстаријој средњој школи у Црној Гори.То видим на првом мјесту као обавезу, према себи самом, а и према другима, колико смо дужни да се трудимо на свом сопственом спасењу а и о спасењу ближњих, а поготову ђака који су жељни да чују праву истинску ријеч спасоносне науке.
ПРЕПОДОБНИ ЈУСТИН КАО ТУМАЧ И ПРЕВОДИЛАЦ НОВОГ ЗАВЈЕТА
Преподобни Јустин Ћелијски је поред бројних својих дарова од Бога му даним познат као богонадахнути пороповједник и светоотачки тумач Светог Писма, поготову Светог Писма Новог Завјета. Он је превео и протумачио скоро све књиге Новог Завјета. Са Живом Ријечју Божијом и он се сусрео још као млади богослов и од тада се од ње није раздвајао, него се увијек надахњивао и оно м је постало насушна храна. Слушање, читање и изучавање и тумачење Светог Писма за њега је, можемо рећи, било, животно дјело. По свједочанству Владике Атанасија, једном је о. Јустин подучио своје ученике „Шта значи бити православни богослов? – Он је одговорио – Значи: тумачити Свето Писмо кроз Свете Оце, притом подражавајући њиховом животу“. Такав је, дакле био и отац Јустин и он је тумачио Свето Писмо следујући Светим оцима и учитељима Цркве, и записаће „Прво треба доживети па разумети, па тумачити“, настављајући „Твори да би разумео – то је основно правило православне егзегезе“. За правилно тумачење Светог Писма потребно је благодатно просветљење. У једном његовом предавању „Зашто и како треба читати Свето Писмо“ у Сремским Карловцима од 22. децембра 1929. године рећи ће да што човјек више чита и изучава Свето Писмо, све више и више налази разлоге да га што дуже и непрекидно изучава. Важно је знати и зашто и како треба читати Свето Писмо и треба се припремити најприје у обладодаћењу срца и читати молитвено и са страхопоштовањем са вјером и осјећањем љубави према Господу Исусу Христу.
Примећујемо да у методу његових тумачења увијек се враћа на личност Богочовјека Христа, који је за њега централна личност живота. Редовним изучавањем и тумачењем Светог Писма бавио се отац Јустин предавајући Свето Писмо Новог Завјета у Карловачкој, Призренској и Битољској богословији (од 1922. до 1934. године). И касније током читавог свог живота, поготову у тридесетогодишњем животу у манаситру Ћелијама он је тумачио и преводио Свето Писмо. По оцу Јустину Свето Писмо треба да буде главна садржина духа свештеничких кандидата и њихова свакидања ручна књига, једном ријечју треба да буде насушни хљеб“. Тако је радио и отац Јустин, читајући, преводећи и тумачећи. Изразито је волио Свето Јеванђеље и Светог Апостола Павла, тако је Јеванђеље тумачио не само као професор у Богословијама или на Богословском факултету, и не само у књигама, у својим бројним дјелима, него је и његова свака бесједа била прожета Светим Писмом. Он је кроз литургијски живот дјелом и ријечју био најбољи тумач Светог Писма, и намјеравао да протумачи цијели Нови Завјет.Његово најобимније дјело тумачења Новог Завјета било је Свето Јеванђеље по Матеју и читаво тумачење је издао први пут, годину дана прије своје смрти 1978. године. Отац Јустин је тумачио и Свето јеванђеље по Јовану, Постоје три тумачења, прво су ђачке белешке гдје је протумачио првих 8 глава, други је за врије Другог свјетског рата 1944 гдје је протумачено цијело јеванђеље. Треће тумачење је Ава Јустин почео да пише неколико мјесеци пред упокојење 11. децембра 1978. и дошавши до пете главе, (5, 47) разболио се и стао. Тумачио је такође и Саборне посланице Светог Апостола Јована Богослова, које су први пут издате на трогодишњицу његове смрти 1982. године. Посебно је ишчитавао и тумачио посланице Светог Апостола Павла, од којих је протумачио девет његових посланица. Ова тумачења краси његов познати наслов „Са Апостолом Павлом кроз живот овај“. Свети Јустин је толико цијенио Светог Апостола Павла да га назива „пети јеванђелист“. И тумачења на посланице Апостола Павла је почео да пише још као предавач богословије, да би се увијек кроз живот касниеј враћао и обимнијим тумачењима, поготову у манастиру Ћелије.
Рад на тумачењу 9 Павлових посланица је завршен у првим годинама његовог живота у Ћелијама, гдје је сва тумачења и преводе писао ои једнаком обрасцу. Прво је сам преводио посланице са грчког, не будући задовољан тада постојећим српским преводом, а затим је приступао тумачењу. Протумачио је и поревео Прву и Другу посланицу Коринћанима, Посланицу Ефесцима, Посланице Галатима, Праву и Дргу Солуњанима, Филипљанима и Колошанима, Римљанима. Као што видимо није оставио тумачења тквз. пастирских посланица Апостола Павла, али је дјелове из ових посланица тумачио у фрагментима. Од осталих цјелокупних књига Светог Писма Новог Завјета преводио је и тумачио књигу Дјела Апостолска, и протумачио је половину од прве главе до 12, 24. Ова тумачења Дјела Апостолских писана су крајем 1924 и почетком 1925 године када је отац Јустин био професор Светог Писма Новог Завјета у Богословији у Сремским Карловцима. Први пут је ово дјело издато 2017. године у његовим Сабраним дјелима.У својим богатим тумачењима он се користио сопственим тумачењем, али је користио и дјела Светих отаца, поготову њему омиљеног Светог Јована Златоустог и Теофилакта Охридског, као и Светог Теофана Затворника.Преподобни Јустин је својим дјелом тумача Светог Писма Новог Завјета, тумачећи посебно књиге и дјелове из новозавјетних књига, наставио је оно дјело Светих Отаца и учитеља цркве показујући се као један од највећих егзегета Светог Писма у српском народу.
ПРЕПОДОБНИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ КАО ПИСАЦ ЖИТИЈА СВЕТИХ
У великом богословском опусу Оца Јустина, незаменљиво мјесто заузимају његова дјела посвећена изучавању живота и подвига светих Божијих људи. Плод његововог животног рада на том пољу види се у дјелу „Житија Светих“, која су објављена у 12 томова. Отац Јустин није први у српском народу који је саставаљао и писао Житија Светих, али је међу првима који је та такав начин превео написао и објединио бројна житија у дванаест томова. Он је Житија Светих завршио, по његовом сведочењу и писму које је упутио Светом Архијерејском Синоду за Свети Архијерејски Сабор 28. маја 1964. године, са предлогом да их Сабор штампа. У писму Синоду каже, да је на превођењу радио 17 година, и користио је словенсла, руска, грчка, румунска и бугарска житија. Пошто није добио никаквог писаног одговора од Светог Синода повукао је своју понуду и издавач је био манастир Ћелије са људима добре воље који су помагали штампање овакво важног и капиталног дјела, јединственог на српском језику до тог времена. Житија Светих су први пут изашла у издању манастира Ћелије, са благословом Епископа шабачко-ваљевског Јована Велимировића у периоду од 1972-1977. Споменимо и то, да је отац Јустин као професор Карловачке богословије, заједно са својим тадашњим колегом јеромонахом Иринејем Ђорђевићем, потоњим епископом даламтинским, 1923. године, упутио Наставничком савјету Богословије предлог да Житија Светих буду обавезан предмет у нашим богословским школама. Нажалост тај предлог тада није прихваћен у наше школе, али благодарећи блаженопочившем Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију и Владици Атанасију, који су поновили овај предлог Светом Архијереском Синоду и Сабору нађе цркве, предлог је усвојем и хвала Богу, ево преко тридесет година се у нашим богословским школама изучавају Житија Светих у предмету Агиологија. Шта су за оца Јустина значила Житија Светих несумњиво се види и из тог предлога тада младих професора карловачке богословије.
Покретан великом љубављу и благодарношћу према светитељима, на које се угледао, он је саставио монументално дјело на преко 10.000 страница. У састављању многих житија су му помагали његови вјерни ученици, а помогли су му и многи очевидци и други достојни свједоци. Житија Светих су прожета такође и бројним цитатима из Светог Писма, гдје такође видимо колико је свако дјело о. Јустина било проткано светописанском ријечју. Он ће и за Житија Светих рећи да су она наставак Светог Јеванђеља и Дјела Светих Апостола: „А шта су „Житија светих“? Ништа друго до својеврсно продужење „Дела Апостолских“. У њима је исто Еванђеље, исти живот, иста истина, иста правда, иста љубав, иста вера, иста вечност, иста „сила с висине“, исти Бог и Господ. Јер „Господ Исус Христос јуче је и данас исти и вавек“ (Јевр. 13, 8): исти за све људе свих времена, раздајући исте даре и исте божанске силе свима који верују у Њега.“Није лако дати потпуни и цјеловит осврт на дјело какво је капитално дјело „Житија Светих“. Дјело оца Јустина „Житија Светих“ су разумљива сваком човјеку, приступачна су свакоме, од дјетета до старца. Свако ко чита његова Житија Светих, не мора бити образован, довољно је да зна да читам и благодаћу Божијом ће све разумјети.Особина ових житија јесте њихова приступачност и пријемчивост за најшири круг читалаца, без обзира на њихов узраст и образовање. Његова Житија садрже и бројне молитве које је преводио и као врсни богослов и зналац а прије свега молитвеник и сам писао. То је могао зато што је и сам био велики молитвеник.Он се овом великом и богоугодном дјелу научио од својих учитеља Светог Владике Николаја, који је пишући свој „Охридски пролог“ сабрао кратка житија за са сваки дан у години, додајући бесједу, размишљање/созерцање и молитвену духовну пјесму за пјевање, Отац Јустин је отишао корак даље и пишућу и преводећи „Житија светих“ он је у томе оригиналан на њему својествен начин. У томе је имао велике узоре и појединих хришћанских светитеља чија је житија и сма преводио и користио, као напримјер Свети Димитрије Ростовски, Филарет Черниговски, Свети Никодим Светогорац, као и многи прије њих који су састављали житија Светиход Светог Атанасија Великог, Јевсевија Кесаријског, у српског народу од Светог Саве, Доментијана, Теодосија, Архиепископа Данила II и других.Из свих тих духовних бисера отац Јустин је извлачио и сакупљао оно најљепше и најузвишеније састављајући житија. У том дјелу су му као што рекосмо највише помагали његови вјерни ученици, као и Ћелијске сестре.Оваква монументална дјела, треба да буду дио свих школских и универзитетских и просветних библиотека, а такође и треба да се нађу и у кућним библиотекама, како би их вјерни читали, и са примјерима светих људи схватали свој смисао живота и постојања.Заиста, нема узвишенијег васпитача од Светог Писма и од Житија Светих, у којима се налази сва мудрост и одговори на многа животна питања.
Дјела Преподобног оца Јустина су незаобилазна у духовном и културном наслеђу српског народа. Он који је и за живота био савјет Српске цркве и народа, сад још више постаје и савјест и васпитач нашег српског народа за Христа.Поменули смо да је отац Јустин био на првом мјесту човјек молитве, и само из таквог молитвеног духа и расположења су могла проистећи та духовна блага, тумачења Светог Писма, Житија Светих и остала његова дјела. Његов глас, одјекује кроз његову писану ријеч и дјело, и путоказ су свим хришћанима а и свим људима, у којима могу наћи најузвишеније тајне. Бог сваком народу шаље када је најпотребније праве и истинске људе и свједоке,тако је Бог и оца Јустина послао српском народу када је био најпотребнији. И данас нам је потребан и његов примјер живота, и његова света ријеч и наука.Отац Јустин је човјек Богочовјека Христа, који је бринуо за свој Српски народ и Српску цркву, који је многе приводио и приводи Христу, заједно са Светим Владиком Николајем Велимировићем, његова тумачења Светог Писма, његова Житија Светих, нека нам буду увијек мјерило како треба да живимо и да дјеламо у овом животу. Слике и дјела Преподобног Јустина Ћелијског и Светог Владике Охридског и Жичког, васељенских учитеља и светитеља, српском народу су путоказ за Царство Небеско и за вјечност.Он је то на најбољи начин и најбољим примјером показао и потврдио, стога ће и поред бројних својих записа оставити и један кратак запис у Споменичкој књизи манастира Острога. На празник Светих Кирила и Методија 24. маја 1967. године са игуманијом Гликеријом и сестрама манастира Ћелије, Ава је посјетио манастир Острог и поклонио се Светом Василију Острошком. Тада ће оставити занимљив запис, једну кратку молитву коју је записао у књизи поклоника:„Свети Василије, премили и превелики Чудотворче Острошки, васкрсни Српски народ и Српску Цркву из свих гробова духовних и гробова европских! Молим те и преклињем те кроз свесрпски вапај: Опрости и помози!“Празник Благовијести и слика и дјела Светог Јустина Ћелијског и Светог Владике Николаја и сусрети са светоархангелским светињама и гробом Оца Јустина и Владике Николаја остају звијезда водиља и путоказ за вјечност.
Хаџи мр Александар Вујовић, Професор Богословије Светог Петра Цетињског и уредник Катихетског програма Радио Светигоре