Poslije mnogo godina susret sa kumom Draganom Damjanovićem koji se iz daleke Australije obreo u rodni Nikšić. Zagrljaj, čvrsti stisak ruke i žestoko udaranje po leđima (stil nikšićki) bia je naša prva konekcija. Potom, uz šljivovicu i ćaskanje družismo se, da bi nam se iznenada i na kratko pridružila nikšićka legenda, Piljo. Evocirasmo divne i davne uspomene, a i ovo vrijeme koje danas trošimo. Dragče pun energije, humora. Sve ono što je odnio u tuđini minulih godina iz njega nije isparilo…Živ bio kumara!
Mozda i ja jednog dana pošćenskog Zekana zamijenim australijskim kengurom, makar čučao u onoj njegovoj „trbušnoj ćesi“…
